Islanska instrustrija kitolova odobriće nastavak lova na kitove za najmanje narednih pet godina, odobravajući ubijanje do 2.130 kitova pod novim kvotama koje je odobrila vlada.
Petogodišnja politika kitolova obnavlja se nakon što je ministar za ribarstvo, Kristjen Džulison, objavio ove nedelje da će godišnja kvota biti 209 kitova perajara i 217 kitova usana u narednih pet godina.
I dok mnogi Islanđani podržavaju lov na kitove, rastući broj biznismena i političara protivi se toj praksi, zbog zavisnosti te severnoatlantske ostrvske nacije od turizma.
Kitolov protiv turizma
Kitolov, kažu oni, loš je za biznis i predstavlja pretnju reputaciji zemlje i rastućem međunarodnom turizmu koji je postao okosnica nacionalne ekonomije ostrva.
Islandska putnička asocijacija izdala je saopštenje u petak u kome se kaže da vlada nanosi šretu "velikim interesima" nacije i ugledu zemlje, kako bi se okoristio mali sekotor lova na kitove koji se bori da proda svoje proizvode.
"Njihovo tržište za kitove su Japan, Norveška i Republika Palau", kaže se u saopštenju. "Naše tržište je čitav svet".
Islandska statistička agencija kaže da turizam udeluje sa 8,6 odsto u ekonomiji ostrva. U 2016. turizam je proizveo više dobiti od ribaske industrije ostrva, po prvi put u istoriji.
Kvote nikad ispunjene
Island ima četiri broda naoružana harpunima, koji su u vlasništvu četiri pomorske kompanije koje izveštavaju da posluju sa gubitkom ili malim profitom. Prošle godine, industrija je ubila pet kitova usana i 145 kitova perajara, kažu podaci Direktorata za ribolov.
Pošto se komercijalni lov na kitove obnovio na ostrvu 2016, kompanije kitolovaca nikad nisu ispunile odobrene kvote. Kao rezultat, smatra se malo verovatnim da će biti ubijeno 2.130 kitova, koliko je odobreno u sklopu ove politike.
Međunarodna komisija za kitove (IWC) proglasila je zabranu komercijalnog kitolova tokom 1980-ih godina, zbog smanjenja njihovog broja. Japan je u decembru saopštio da se povlači iz IWC-a zbog neslaganja sa politikom Komisije. Island je i dalje član IWC.