Nedostatak jedinstvenog stava svetskih vlada prilikom isplate otkupnine otmičarima ugrožava živote stanovnika širom sveta i pruža terorističkim grupama značajan izvor finansiranja, upozorava se u novom izveštaju britanskog instituta za pitanja odbrane i bezbednosti (RUSI).
Bivši predsednik Francuske Fransoa Oland priredio je 2014. godine dobrodošlicu Seržu Lazareviću, taocu Al Kaide, kidnapovanom u Maliju. Iako je Francuska javno odbijala plaćanje otkupnine, dokazi sugerišu sasvim suprotno, kaže Tom Kiting iz britanskog Kraljevskog vojnog Instituta.
“Postoje zemlje, poput Italije, koje su spremne da živote svojih državljana stave ispred međunarodne odluke o zabrani finansiranja terorističkih organizacija”
Kiting tvrdi da u slučajevima kada vlada odbije da pregovara, teroristi zlostavljaju taoce kako bi izvršili pritisak. Niz naširoko poznatih kidnapovanja od strane Islamske Države u Siriji, pokazao se kao školski primer nedostatka jedinstvene globalne reakcije. Takav je slučaj američkog novinara Džejmsa Folija, koji je nakon dve godine zatočeništva ubijen u avgustu 2014. godine.
“Postoje slučajevi, poput tragičnog primera Džejmsa Folija ili onih u Zapadnoj Africi, gde su zajedno bili zatočeni ljudi različitih nacionalnosti. Tada oni za koje su ranije plaćeni multimilionske otkupnine, bivaju oslobođeni, što omogućava teroristima da odugovlače sa ostalima. Oni za koje otkupnina nije plaćena bivaju držani neko vreme, dok ne postanu politički ’korisni’ za ubistvo”, ističe Kiting.
Otkupnine su glavni izvor finansiranja kriminalnih grupa u Kolumbiji. Levičarske gerilske grupe, poput Nacionalne Oslobodilačke Vojske, poznate kao ELN, do sada su otele desetine talaca. Komandant jedne od ovih grupa vrlo otvoreno priča o ulozi koju obavlja.
“Mogli bismo reći – ne, nećemo nikoga kidnapovati, ali kako bismo onda finansirali našu borbu? Gde bismo pronašli novac za ono čime se bavimo?
U ovakvim slučajevima angažuju se usko specijalizovane privatne kompanije, koje za samo delić provobitno zahtevane otkupnine, uz podršku osiguravajućih kuća, ispregovaraju oslobađanje.
"U zemljama kao što su Meksiko, ili južnoameričke zemlje, gde kidnapovanje praktično predstavlja industriju za finansiranje kriminalnih grupa, ove privatne kompanije pokazale su se kao vrlo efikasno oruđe. Takav je slučaj i u delti reke Niger u Nigeriji, gde zaposleni naftnih kompanija. često postaju žrtve kidnapovanja", objašanjava Kiting.
Zabrana finansiranju terorista trenutno isključuje posredovanje privatnih kompanija u razrešenju ovakvih slučajeva otimanja talaca. Kiting tvrdi da bi promena takve politike smanjila očekivanja o visini otkupnine i potencijalno ugasila glavni izvor finansiranja terorističkih organizacija.