„Dođete ovde zbunjeni i uplašeni i niko ništa ne zna da vam kaže...Emocije su pojačane, živci pri kraju. Najmanje zbog uslova, najviše zbog nepostojanja bilo kakve organizacije i reda“, priča za Glas Amerike jedan od pacijenata u privremenoj bolnici za pozitivne na Kovid 19 sa lakšom kliničkom slikom na Beogradskom sajmu.
Naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, na Sajmu je već 17 dana sa pozitivnim nalazom i bez ijednog simptoma koronavirusa. Ispričao je kako izgleda jedan dan u privremenoj bolnici.
„Ustajemo kada želimo, a doručak koji je postavljen oko 8 ujutru uzimamo kada nam je volja. Već smo naučili napamet raspored obroka, pa se unapred radujemo ili patimo zbog određenih...Za doručak su kuvana jaja, jogurt, džem, mleko, pogačice, jogurt. Još je ovo i dobro kakva je bolnička hrana. Kuvana jela su super, hvala kuvarima!“
Vojska na Beogradskom sajmu priprema halu za smeštaj pacijenata sa lakšom kliničkom slikom
Posle doručka se odvija polučasovna dezinfekcija prostora. Naš sagovornik kaže da se sada dezinfikuju i „boksovi“ u kojima borave pacijenti i da je higijena u hali dobra.
Što, kaže, nije slučaj sa kontejnerima sa tuševima koji su izmešteni izvan hale. Objašnjava da je sad već na Sajmu puno ljudi koji dolaze sa različitim navikama, te da se s tim u vezi javljaju problemi sa higijenom u improvizovanim kupatilima.
Na vazduh samo do žice
Ipak, odlazak na tuširanje je ujedno i jedini moguć izlazak na vazduh. Ceo prostor oko sajamske hale i kontejnera je, kako kaže sagovornik Glasa Amerike, ograđen žicom oko koje stražare vojnici.
“Ako se primakneš blizu žice, hoće i da opomenu, tako da nam prostor za udisanje vazduha obuhvata nekih desetak metara kvadratnih”.
Vreme do ručka u 15h prekraćuje se na razne načine: neki igraju stoni tenis, vežbaju, šetaju, spavaju, igraju karte, piju kafu, slušaju muziku, a neki pokušavaju da razgovaraju sa dežurnim medicinskim sestrama i lekarima na Sajmu. Klasične vizite nema, a terapija se daje hroničnim bolesnicima. Maske i rukavice su obezbeđene, ali ih ne nose svi pacijenti.
„Od osoblja pokušamo da dobijemo neki odgovor – najčešće u vezi sa testovima ili unošenjem stvari spolja. Većina njih su fini, ljubazni, ali čak možda i više zbunjeni od nas“, kaže ovaj pacijent uz napomenu da je komunikacija sa glavnim epidemiologom otežana i da ga „preskaču koliko god je moguće“.
Ne propustite: Testirani pacijenti na Beogradskom sajmu koji su pretili štrajkom glađuNa Beogradskom sajmu je smešteno 164 pacijenata sa lakšom kliničkom slikom i svakog dana dolaze novi.
„Dođete ovde i niko ništa ne zna da vam kaže. To je suština, to je problem, niko sa vama neće da priča. Neko da kaže sačekajte, biće sve okej…Ljudi su zbunjeni, na televiziji se priča jedno, a ovde kad dođu kad vide, nije svejedno. Žene često plaču i treba im vremena da se naviknu“, kaže naš sagovornik i dodaje da su ih u sredu prvi put posetili i psiholozi.
Negativni nalaz kao "kraj vojnog roka"
Najveća sreća je, ističe, kada neko od pacijenata dobije dva negativna nalaza na Kovid19 i može da ide kući.
„Ispraćamo ga aplauzom jer se konačno dočepao slobode... Srećni smo jer i mi čekamo taj dan. Ovo je nestvarno biti ovde, kao kada ste vojnik kada jedva čekate da odslužite vojni rok i idete kući, da vas neko pusti na slobodu“.
Dan na Sajmu završava se večerom i onda svako ide svojim putem – neko šeta jer ne može da spava, neko peva, neko igra karte, neko gleda filmove.
“Dolazi još jedna noć borbe sa nesanicom i ventilacijom i puna nade da ćemo sutra biti negativni. A jednom moramo biti”, zaključuje sagovornik Glasa Amerike.