1. februara navršeno je tačno 75 godina otkako je 1942. iz malog njujorškog studija uživo emitovana 15-minutna radio emisija, koja je putem kratkih talasa mogla da se čuje u Nemačkoj.
Priča o Glasu Amerike počinje u doba kada je Drugi svetski rat uveliko bio u toku; dok su se Sjedinjene Države borile sa Japanom na Pacifiku, a sa Nemačkom u Evropi. Amerika do tada nije imala državni međunarodni radio. Nisu bili postavljeni predajnici, a novinske agencije drugih država bile su daleko iskusnije u tom poslu od Sjedinjenih Država.
Tako je Amerika 1942. preuzela radio talase u cilju borbe protiv neprijateljskih dezinformacija i propagande.
“Ovo je Glas Amerike. Danas, i svaki dan od sada, pričaćemo vam o Americi i o ratu. Bilo da vesti budu dobre ili loše za nas, mi ćemo vam preneti istinu”, poručio je slušaocima Vilijam Harlan Hejl, 1942. godine.
VOA 75
“Uhodio nas je konstantan strah tih prvih meseci rata, da Glas Amerike nikada neće čuti oni kojima je namenjen, bez obzira na to koliko mi pažljivo pripremali i emitovali program. Najzad je stiglo pismo zaobilaznim kanalima – vi u Americi ne možete da zamislite koliko se brzo raširi samo nekoliko minuta vesti iz Amerike. Jedan sat pošto se čujete, stotine, hiljade znaju istinu”, izjavio je Džon Hauzmen, prvi direktor Glasa Amerike.
Posle završetka Drugog svetskog rata, kontinent, a i većina sveta ostali su duboko podeljeni. Glas Amerike postao je najbolje američkog oružje tokom Hladnog rata, uz nepokolebljivu posvećenost novinarskim standardima i kreativni program koji je uspevao da se probije iza Gvozdene zavese sa emitovanjem međunarodnih vesti na kratkim talasima – i da predstavi američki način života, uključujući zabavu.
Glas Amerike je 1954. pokrenuo emisiju “Muzika SAD” kao i legendardni program: Džez sat Vilisa Konovera. Publike je bilo sve više …
“Mi smo dvoje srećnih begunaca, koji su prošli kroz Gvozdenu zavesu i već godinama živimo sa vama. Vi ste muzika, vi ste svetlost, vi ste Amerika”, kazala je jedna slušateljka.
Istorija je pokrenula Glas Amerike, ali je decenijama posle toga, Glas Amerike ispunio svoje prvo obećanje da će objavljivati vesti – bilo one dobre ili loše.
Od samog nastanka, misija Glasa Amerike bila je emitovanje tačnih vesti i informacija milionima ljudi širom sveta. Ali tek je 1976. tzv. povelja Glasa Amerike postala zakon.
Deset godina kasnije, rascep između istoka i zapada počeo je da se smanjuje. Predsednik Ronald Regan uputio je čuvenu poruku lideru Sovjetskog Saveza. “Gospodine Gorbačev, srušite ovaj zid …”
Hladni rat možda je završen, ali svet je i dalje suočen sa brojnim izazovima. Događaji 11. septembra 2001. pokazali su da je Glas Amerike nezamenjiv instrument u promociji demokratije i razumevanju svih oblasti i kultura.
Reporteri Glasa Amerike su često bili u opasnim situacijama tokom izveštavanja, u katastrofama i ratnim zonama.
VOA 75
Ali i pored teških uslova i ponekad neprijateljskih domaćina, novinari Glasa Amerike uvek su posvećeni svom zadatku da njihovi izveštaji budu tačni i nepristrasni.
Glas Amerike danas emituje program na 47 jezika, 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno. Sa pojavom društvenih medija, Glas Amerike sada ima rekordan broj publike širom sveta.
“Volela bih da Amerikanci razumeju kakvu moć imamo u ovoj zgradi – ljudi kao ja, koji imamo priče, i poverenje ljudi kojima se obraćamo u ime Sjedinjenih Država”, kaže Miroslava Gongadze, šefica ukrajinskog servisa.
Amerika ima priču da ispriča, a Glas Amerike ima svoj glas, koji prenosi milionima ljudi širom sveta koji u suprotnom možda ne bi znali američku istoriju, njenu kulturu i vrednosti. Sa našim reporterima, novinarima, urednicima, rediteljima i svima onima koji rade iza scene, Glas Amerike nastavlja svoju 75-godišnju tradiciju da svetu emituje vesti koje će možda biti dobre, možda loše – ali mi ćemo vam reći istinu.