Status Donalda Trampa kao jedinog američkog predsednika koji je opozvan dva puta - možda će biti njegovo trajno nasleđe, mnogo drugačije od onog kako je mogao da bude pamćen da nije došlo do pobune njegovih pristalica kod Kapitola 6. januara.
Predsednička istoričarka Barbara Peri ističe da je, uprkos Trampovoj reputaciji za rušenje normi, rasizam i vređanje ljudi na internetu, bivši predsednik ispunio mnoga obećanja koja je dao u predizbornoj kampanji 2016.
“Možda više od većine predsednika, on je ostvario svoja obećanja", kaže Peri, direktorka predsedničkih studija u Centru Miler pri Univerzitetu Virdžinije.
“Smanjio je poreze za bogate. Ograničio je i smanjio federalnu regulativu. Postavio je konzervativce - više od 200 federalnih sudija - u niže, savezne sudove i troje konzervativnih članova Vrhovnog suda. Primenjivao je čvrste taktike prema Kini. Sagradio je deo zida na južnoj granici i pokušao, pa i uspeo, da smanji ilegalnu imigraciju."
Bivši predsednik Tramp maše pristalicama iz svog automobila po dolasku u Mar a Lago na Floridi, na dan inauguracije novog predsednika Bajdena 20. januara 2021.
Predviđati danas kako će istoričari gledati na 45. predsednika za nekoliko decenija je rizičan poduhvat. Perspektiva se menja tokom vremena. Pa ipak, Peri i drugi stručnjaci koji proučavaju politiku saglasni su da će Trampovo suđenje za podsticanje pobune, koje počinje u ponedeljak, verovatno baciti senku na njegova najveća ostvarenja kao predsednika.
U knjigama istorije, Tramp će se pre svega pominjati kao jedini predsednik u istoriji koji je formalno optužen i kome je suđeno za podsticanje pobune protiv sopstvene vlade.
Istorijsko suđenje
Predstavnički dom je opozvao 74-godišnjeg, sada bivšeg predsednika 13. januara, optuživši ga za podsticanje pobune tokom govora pristalicama koji je održao 6. januara, pre upada u Kapitol.
Trampove pristalice su želele da spreče članove Kongresa da na zajedničkom zasedanju potvrde pobedu Džoa Bajdena na predsedničkim izborima 2020. Među izgrednicima su bili članovi desničarskih grupa koje prihvataju teorije o superiornosti belačke rase.
“To je mrlja na njegovoj biografiji i, ukoliko bude osuđen, biće to ozbiljna crna mrlja", kaže Suzan Lou Blok, profesorka ustavnog prava na Univerzitetu Džordžtaun. "To će imati ogroman uticaj na njegov život jer neće moći da se ponovo kandiduje. Imaće značaj za njegove pristalice jer neće moći da glasaju za njega. I mislim da će to biti upozorenje budućim vladinim zvaničnicima da ne učestvuju u pobunama."
Blok priznaje da je malo verovatno da će se dovoljno republikanaca u Senatu pridružiti demokratama da osude bivšeg predsednika. Potrebni su glasovi ukupno 67 senatora - dve trećine Senata - da bi Tramp bio osuđen. Međutim, 45 republikanaca u Senatu je već glasalo da suđenje ni ne treba da bude održano, što je nagovestilo kako će glasati na suđenju.
Ne propustite: Šta sve treba da znate o suđenju Trampu u SenatuTramp će takođe biti prvi predsednik kome je suđeno nakon što je napustsio položaj. Međutim, istaknute demokrate smatraju da on mora da odgovara.
“Trampu mora da se sudi i da bude osuđen kako nijedan budući predsednik ne bi pomislio da je podsticanje pobune prihvatljivo", izjavila je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi.
Opoziv
Opoziv je najozbiljnija mera koja može da se preduzme protiv predsednika koji je prekršio pravila svog položaja. Ako bude osuđen, može da bude smenjen s položaja ili diskvalifikovan da se u budućnosti bavi politikom. Samo trojica predsednika u istoriji Amerike su opozvana: Endru Džonson 1868, Bil Klinton 1998, i Tramp 2019. i 2021. Tri od ta četiri opoziva su se dogodila u poslednje 23 godine. Nijedan predsednik nikada nije osuđen.
Suzan Lou Blok svedočila je pred Odborom za pravosuđe u Predstavničkom domu uoči opoziva Bila Klintona. Bila je jedina žena u komisiji od 19 pravnih eksperata. Iako veruje da je postupak Trampovog opoziva bio opravdan, upozorava da opoziv ne bi trebalo da se suviše liberalno koristi kao političko oruđe ili simbolična opomena, jer se plaši da bi to moglo da umanji snagu opoziva kao pravnog sredstva.
Endru Džonson, Bil Klinton i Donald Tramp - jedini opozvani predsednici u američkoj istoriji.
"To ne bi smelo da bude ono što ja zovem "skerletnim slovom" (simbolom srama). Treba da se koristi samo kada postoje ozbiljni razlozi da se predsednik smeni, ili, u ovom slučaju pošto je već napustio položaj, ako želite da ga sprečite da se ponovo kandiduje. To je jedini razlog za opoziv. Ako ga koristite za bilo šta ispod tog nivoa, onda devalvirate značaj opoziva."
Istorijski značaj i posledice toga što je jedan američki predsednik opozvan dva puta a suđeno mu je nakon što je napustio položaj - procenjivaće se decenijama. Ali istoričari već razmatraju ozbiljnost događaja 6. januara i smatraju da je potrebno nacionalno suočavanje sa činjenicama posle napada na Kapitol, da bi se izbegle razorne dugoročne posledice.
“Mislim da je važno istaći da ovo nije samo drugi opoziv, ovo je zemlja koja se nosi sa traumatičnom, političkom erupcijom", kaže Timoti Naftali, profesor istorije i javne službe na Univerzitetu Njujorka. "Ovo je prvi put u našoj istoriji da se aktuelnom predsedniku sudilo za opstrukciju mirnog prenosa vlasti."
Tramp je aktivno osporavao rezultate izbora 2020, tvrdeći da je izgubio zbog rasprostranjene krađe glasova i korupcije izbornih zvaničnika. Međutim, njegov sekretar za pravosuđe Vilijam Bar potvrdio je da Sekretarijat za pravosuđe nije pronašao nikakve dokaze rasprostranjene krađe glasova koja je mogla da utiče na ishod izbora. Senator Mič Mekonel iz Kentakija, u tom trenutku lider republikanske većine u Senatu, takođe je rekao da nije video dokaze da su milioni ljudi ilegalno glasali, kao što je Tramp više puta tvrdio.
Međutim, satima posle napada na Kapitol, 147 republikanaca - osmoro senatora i 139 članova Predstavničkog doma - glasalo je za to da se ponište izborni rezultati.
Ne propustite: Suđenje Trampu će se održati u Senatu uprkos žestokom otporu republikanaca“U Kongresu nikada nije načinjen ozbiljan pokušaj da se ponište izbori", podseća Džejms Grosman, izvršni direktor Američkog udruženja istoričara. "To je neobično. To se nikada ranije nije dogodilo, takvo preispitivanje legitimnosti izbora od strane ljudi iz stanke čiji su lideri i izabrani zvaničnici sami izjavili da su izbori bili pravedni i pošteni."
“Kada se to spoji sa pobunom, sa upadom rulje u Kapitol, jasno je da imamo veliki broj Amerikanaca koji su otuđeni od političkih institucija koje čine našu demokratiju."
Pobuna
Poslednji značajni poremećaj rada američkog Kongresa dogodio se 1861. kada su južnjački senatori napustili svoja mesta pred početak građanskog rata. Predsednik Abraham Linkoln kandidovao se na osnovu platforme koja se protivila širenju ropstva na tlu Amerike. Nakon što je izabran 1860, Linkoln je odbacio svaki kompromis koji bi doveo do toga da se južne države otcepe od ostatka zemlje.
Najmanje 620.000 Amerikanaca je poginulo u građanskom ratu. Kada se sukob završio, Džeferson Dejvis, lider Konferacije optužen je za izdaju i uhapšen. Međutim, nikada mu nije suđeno i izašao je iz zatvora posle dve godine.
25. decembra 1868, predsednik Endru Džonson - koji je postao predsednik posle Linkolnovog ubistva - pomilovao je sve bivše vojnik Konfederacije koji su se borili protiv Sjedinjenih Država. Neki od njih su postali tvorci zakona Džima Kroa - kojima je legalizovana rasna segregacija.
“Zbog toga što je realnost građanskog rata gurnuta pod tepih, južnim državama se otvorila prilika da uvedu formu aparthejda koja je trajala sve do sredine 1960-ih", kaže Naftali, koji je takođe bivši direktor predsedničke biblioteke Ričarda Niksona, gde je nadgledao instalaciju izložbe o Votergejtu i jedinom predsedniku u američkoj istoriji koji je podneo ostavku.
1877. Kongres je rešio spor oko predsedničkih izbora tako što je postigao dogovor koji je doveo do kraja ere rekonstrukcije i do obnavljanja ideje belačke superiornosti na jugu - sve u ima jače političke unije.
“Rekonstrukcija je odbačena kroz terorizam belačkih nacionalista i većina istoričara bi se saglasila sa tim", kaže Grosman. "Međutim, bilo je potrebno mnogo vremena da to prepoznamo."
Znak "Ovde nema mesta mržnji" postavljen je ispred statue generala Konfederacije Roberta E. Lija pred protest "Ujedinjene desnice" u Šarlotsvilu u Virdžiniji 2017. godine.
Američki istoričar ističe da greške koje su se dogodile posle građanskog rata pokazuju da je pogrešno pokušavati da se nacija ujedini bez stvarnog razumevanja i priznanja onoga što je dovelo do njenog cepanja.
“U 19. veku, nacija je, prema nekima, zalečila svoje rane i postigla prividno jedinstvo time što je žrtvovala prava crnih Amerikanaca", navodi Grosman. "Ne možemo da to ponovo uradimo."
Put ka pomirenju
Američka istorija pokazuje da nacija plaća skupu cenu kada se rasisti ojačaju ili im se izlazi u susret, umesto da budu osuđeni, posramljeni i izopšteni.
Otklanjanje štete koja je naneta upadom u Kapitol zahtevaće veće razumevanje o stepenu rizika koji je postojao 6. januara. Naftali veruje da put ka pomirenju vodi kroz istinu i postavljanje temelja za efikasno suzbijanje domaće terorističke pretnje pristalica belačke superiornosti.
“Priča je sada mnogo veća od Donalda Trampa", kaže on. "Priča je kako se mi, kao nacija, ponašamo da bismo uverili milione Amerikanaca da su sledili lažnog proroka, i da su poverovali u pogled na svet koji je jedna toksična besmislica? Ne mislim da će suđenje jednom čoveku, niti primena jednog ustavnog amandmana, postići rešenje tog mnogo većeg problema."
Budući da vatrene Trampove pristalice verovatno nikada neće verovati demokratama, na republikanskim zvaničnicima i uticajnim ljudima stranke je sada da preuzmu vodeću ulogu u smirivanju strasti i postepeno preusmeravanju zemlje od polarizacije", ističe Timoti Naftali.
“Izazov za republikance je da prihvate da je 6. januar bio pretnja našem ustavnom poretku i da objasne zbog čega je nasilno neslaganje sa vlastima ilegalno i neprihvatljivo i zbog čega ono nije zaštićeno Prvim amandmanom", kaže istoričar. "Za to je potrebno vreme ali i deradikalizacija dela Republikanske partije."
Barbara Peri kaže da je demokratija ugrožena kada ekstremizam uzme maha.
“Većina Amerikanaca je u sredini političkog spektra. Da, imamo ekstreme ali oni su, tipično, manjina. I obično centar izdrži opterećenje a tako se drži i naša demokratija", kaže ona. "Sudija (Vrhovnog suda Sandra Dej) O Konor je govorila da demokratija nije genetska stvar, da svaku novu generaciju morate da učite o njoj, šta znači, kako se živi u njoj, kako se upravlja u demokratiji i kako da se bude deo nje."