Protiv članstva Srbije u NATO-u je 84 odsto građana, a 62 odsto ne bi prihvatilo izvinjenje alijanse za bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, rezultati su ispitivanja javnog mnjenja koje je povodom 19. godišnjice početka NATO bombardovanja sproveo Institut za evropske poslove.
Eventualno članstvo u NATO-u podržalo bi oko 10 odsto građana, a neodlučno je šest odsto, pri čemu su najmanju podršku ulasku u taj vojni savez pokazali ispitanici iz Beograda.
Članstvo u NATO-u više podržavaju građani sa visokim obrazovanjem, a muškarci se više protive uključivanju zemlje u zapadnu vojnu alijansu.
Javnost je podeljena povodom razloga zbog kojih je došlo do intervencije Zapada u kosovskom konfliktu. Tako, 17 odsto građana kao razlog navelo je politiku Slobodana Miloševića, 15,2 odsto interese i političke razloge SAD i Zapada, a 12,6 odsto etničko čišćenje Srba na Kosovu.
Oko dve trećine građana se protivi bilo kakvoj saradnji Srbije i NATO, dok 26 odsto, uglavnom visoko obrazovanih, podržava tu saradnju.
Istraživanje je pokazalo i da 66 odsto građana smatra da se bombardovanje moglo izbeći, 20 odsto ispitanika ima suprotan stav, dok je neodlučnih 13 odsto.
Izvinjenje NATO ne bi prihvatilo 62 odsto građana, trećina bi prihvatila, dok je sedam odsto građana neodlučno, pri čemu se izvinjenju najviše protive ispitanici uzrasta od 30 do 44 godine sa područja Beograda i Zapadne Srbije sa Šumadijom.
Istraživanje je sprovedeno od 16. do 20. marta na uzorku od 1.203 ispitanika iz cele Srbije osim teritorije Kosova.