Istraživanje "Davanja za opšte dobro iz dijaspore", u kojem je učestvovalo 5.128 ispitanika iz dijaspore, sprovedeno je u 83 zemlje među opštom populacijom i "profesionalnim" donatorima i pokazuje, između ostalog, da se fokus donatora menja sa smanjenja siromaštva na doniranje sredstava u obrazovanje.
Istraživanje USAID-a i Fondacije "Ana i Vlade Divac" pokazuje da pripadnici srpske dijaspore vide državne institucije kao institucije koje mogu da pronađu najbolji način za rešavanje problema građana Srbije (oko 43 odsto), zatim organizacije/fondacije iz Srbije (oko osam odsto), organizacije/fondacije iz dijaspore (oko pet odsto).
Kod opšte populacije iz dijaspore prosek doniranih sredstava je 126,9 evra, a u populaciji donatora taj iznos je 549,8 evra, a u ove iznose se uračunavaju i novčana i nenovčana sredstva pokazuju rezultati istraživanja.
Pored novčanog iznosa, ispitanici su mogli da upišu vreme koje su iskoristili da bi pomogli nekome u Srbiji.
Prosečno vreme izdvojeno za volontiranje, davanje stručnih saveta ili pokretanje peticija u opštoj populaciji iz dijaspore u preseku je oko 48 minuta godišnje, dok je u populaciji donatora ta vrednost nešto viša i iznosi oko sat i 24 minuta godišnje.
Na osnovu odgovora koji se odnose na nameru doniranja u narednih godinu dana, kod građana iz dijaspore opada interesovanje za doniranjem za 10 odsto (sa 21,1 odsto na 18,9 odsto), dok je kod populacije donatora taj pad veći, sa 100 odsto u prethodnih 12 meseci na 53,9 odsto.
Kada je potrebno donirati socijalno ugroženim osobama, ali i za potrebe unapređenja ekonomije, obrazovanja, zdravstva i sporta u Srbiji, 44 odsto dijasporaca je spremno da pomogne.
Kako bi se "otkrilo" koji sve faktori motivišu pripadnike dijaspore da doniraju, u opštoj populaciji, 50 odsto ispitanika se "veoma" i "u potpunosti slaže" da bi bili motivisani da doniraju u slučaju nepogoda i vanrednih situacija u Srbiji.
Najniža motivisanost izražena je kod izjave "motivisan/a sam da se lično angažujem zarad opšte dobrobiti ljudi u Republici Srbiji" - samo 36 odsto.
"To nam ukazuje da je neophodan jak pokretač koji bi motivisao pripadnike dijaspore da se snažnije uključe u filantropska davanja. Prirodne nepogode i vanredne situacije jesu jak motivator, ali je potrebno naći pokretač koji bi ustalio davanja za opšte dobro koja se baziraju na razvijenoj svesti o značaju filantropije,” navodi se u komentaru istraživanja.
Rezultati istraživanja govore i da čak 53 odsto ispitanih nije sigurno, odnosno, ne zna da li matica dovoljno brine o svojoj dijaspori.
Na pitanje da li su se samostalno uključili ili udružili sa pripadnicima svoje zajednice radi postizanja opšteg dobra u Srbiji, skoro polovina ispitanika je izjavila - nikad. Od preostalog broja ispitanika, trećina navodi da je bar jednom učestvovala u takvoj akciji.
Prvu grupu ispitanika činila je opšta populacija iz dijaspore, od kojih je 21 odsto navelo da je doniralo dok su drugu grupu ispitanika činili isključivo ljudi koji u dužem vremenskom periodu i u kontinuitetu doniraju.
Na pitanje za koju oblast su najčešće donirali, dijaspora izdvaja zdravstvo - oko 68 odsto, a fokus ispitanika iz grupe donatora bio je na smanjenju siromaštva (oko 54 odsto).
Kada je reč o načinu doniranja, kod opšte populacije građana koji žive u inostranstvu, značajan je porast robnih davanja, sa 24 odsto u prethodnih 12 meseci na 47 odsto u budućih 12 meseci.
"Novčana pomoć i dalje ostaje dominantan vid pomoći, ali u budućih 12 meseci možemo očekivati smanjenja sa 82 odsto na 70 odsto,” navodi se u istraživanju.
Za donatore van Srbije, ograničenje predstavlja kada fondacije nemaju ogranke u inostranstvu, jer u tom slučaju ne mogu da dobiju poreske olakšice.
Osim preko fondacija, donatori pomoć upućuju i preko crkve, a tu su i posredničke firme.
Kao jedan od najvećih nedostataka, donatori navode da većina neprofitnih organizacija i fondacija nema mogucnost "on-line" doniranja.