Većina Srba i Albanaca smatra da je zajednički život moguć, iako jedni druge opisuju kao agresivan narod, saopšteno je na predstavljanju istraživanja "Međusobne percepcije Srba i Albanaca na Kosovu". Međutim, učesnici konferencije na kojoj je predstavljen izveštaj, smatraju da ne može biti normalizacije odnosa između Srba i Albanaca dok je trenutna politička elita na vlasti.
Rezultati istraživanja koje je sprevela nevladina organizacija Aktiv iz Severne Mitrovice pokazuju da više od 80 odsto ispitanika Srba i Albanaca zajednički život ocenjuju kao moguć, iako predrasuda ima mnogo. Neke od najučestalijih među srpskim stanovništvom su da su Albanci dvolični, nacionalisti, agresivni i lukavi, dok je mišljenje ispitanih Albanaca da su Srbi nacionalisti, religiozni, pohlepni i ratoborni. U zaključku istraživanja se navodi da su predrasudama skloniji Srbi, dok je albanska zajednica sklonija pomirenju.
Etnička distanca velika
Publicista i analitičar Škeljzen Maljići smatra da je etnička distanca kod obe zajednice velika, ali da je kod Srba uvek bila izraženija.
"40 godina otprilike u Srbiji je sagrađena, odnosno bila je veoma snažna antialbanska propaganda, koja se čak i dan danas često ponavlja u žutoj štampi Beograda, dok je kod nas štampa mnogo umerenija. Ne mogu da kažem da je nema kod nas, ali nije toliko ekstremna. Dvadeset godina je ipak dvadeset godina, nije ista situacija kao tada, preovladava na neki način pragmatizam, a predrasude se nastavljaju, one su postojale i pre kosovske krize, koja je počela pre 40 godina tačno, ali možda je došlo do zamora i svi znamo da se ova situacija ne može nastaviti na ovaj način. Mora biti rešena i mora se prevazići ova situacija i moraju se poboljšati odnosi između Albanaca i Srba’’, rekao je Malići.
S druge strane, novinar i urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević smatra da izveštaj ne odražava realnu sliku na čitavoj teritoriji Kosova.
"Srbi danas i daje nisu dobrodošli u Đakovici, često je u prošlosti bilo problema u Dečanima, kada je manastir obeležavao crkvenu slavu, da ne govorimo o protestima. Proteklih godina sam često boravio i u Klini, tako da još tu vlada neka netrepeljivost i mislim da je ona obostrana", rekao je Dimitrijević.
Nesposobnost političara - i Srba i Albanaca
Najveći procenat pripadnika albanske zajednice - čak 43,5 odsto, kao rešenje za zbližavanje između Srba i Albanaca, vide ulkazak u EU. S druge strane, pripadnici srpske nacionalnosti - njih 31,8 odsto, kao jedinu mogućnost vide ekonomsku saradnju dva naroda.
Onih koji smatraju da se Srbi i Albanci ne mogu pomiriti je 28,3 odsto.
Kao glavni uzrok za lošu socio-ekonomsku situaciju na Kosovu, ispitanici - pripadnici obe zajednice - navode nesposobnost političara obe etničke pripadnosti, kao i nesposobnost Albanaca da vode Kosovo.
"Ako mi tražimo rešenje problema od onih koji su ih prouzrokovali, pitanje je može li se doći do konačnog, sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma, kada je stvarni rezultat onih koji su trebalo da stvore poverenje, taj da su prouzrokovali još veće nepoverenje posle 7, 8 godina djaloga, jer je proces normalizacije prešao u nenormalne radnje. Glavno rešenje vidimo u promeni političkog rukovodstva na Kosovu i u Srbiji “, rekao je Beljulj Bećaj, dok je direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević naglasio:
„Iz ugla nekoga ko je apolitičan i posmatrajući ove nalaze konkretno, a to je puls naroda, dolazimo do jedne vrlo bitne činjenice, a to je da je generalno narod duboko nezadovoljan političkim elitama na Kosovu, bez obzira iz koje oni zajednice dolaze i bez obzira na funkciju koje one obavljaju. To je meni negde jedan od najbitnijh nalaza ovih istraživanja i da sam političar duboko bih se zabrinuo zbog ovih rezultata, ali sam isto tako siguran da to njih apsolutno ne dotiče“.
U istraživanju “Međusobne percepcije Srba i Albanaca na Kosovu”, koje je sprovela nevladina organizacija Aktiv, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo, učestvovalo je 527 ispitanika iz Severne Mitrovice, Prištine, Štrpca, Gnjilana i Gračanice.