Bivši američki predsednik Džimi Karter priznaje da su danas opcije koje predsednik Obama ima za suprotstavljanje ruskoj agresiji na Krimu mnogo suženije nego u njegovo vreme...
Ulazak ruskih vojnika na krimsko polustrvo u februaru, označio je i početak promene u odnosima Sjedinjenih Država i i njihovog nekadašnjeg hladnoratovskog protivnika. Neki to porede sa situacijom u kojoj se bivši predsednik Džimi Karter našao posle sovjetske invazije na Avganistan 1979, posle čega su već pogoršani odnosi Amerike i SSSR-a bili duboko zamrznuti. Međutim, bez obzira što situacija u Ukrajini liči na spoljnopolitičke izazove sa kojima su bili suočeni Karter i drugi američki predsednici u vreme Hladnog rata, stručnjaci ukazuju i na važne razlike.
U prvom mandatu predsednika Baraka Obame, administracija je putem takozvanog „resetovanja“ politike prema Moskvi, uspela da unapredi odnose sa Rusijom, narušene zbog ruske vojne akcije u Gruziji, 2008. godine.
Politički analitičar, Stanislav Markus sa Čikaškog univerziteta kaže da je Obamino „resetovanje“ donelo početne rezultate.
„S obzirom da je došlo do opšteg otopljavanja, mislim da se administracija ponadala da će odnosi sa Rusijom moći da se vrate na pravi kolosek“.
Međutim, Markus kaže da je sve ponovo zamrznuto kada se Vladimir Putin vratio na predsednički položaj. Sa aneksijom Krima, ugašena je i mogućnost bilo kakvog napretka u odnosima.
„Verujem da su mnogi u administraciji bili iznenađeni, s obzirom na 'resetovanje' koje je Obama nastojao da promoviše“.
Dok Rusija konsoliduje svoju vlast na Krimu, politika "resetovanja" našla se na udaru kritika republikanskih zakonodavaca, poput Džona Mekejna, koji je Obamin raniji odnos prema Rusiji proglasio „naivnim“.
Ta vrsta kritike je poznata bivšem predsedniku Džimiju Karteru, koji se suočio sa sličnim izazovom kada je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Avganistan 1979. godine.
„Tada sam povukao našeg ambasadora. Prekinuo sam diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom. Zaveo sam embargo na izvor žitarica Sovjetima. Podržao sam odluku Kongresa i Olimpijskog komiteta da naši sportisti ne učestvuju na Letnjim olimpijskim igrama u Moskvi“.
Međutim, mnogo toga se izmenilo u proteklih 35 godina od sovjetske invazije na Avganistan. Karter priznaje da su, po okončanju Hladnog rata i pošto su ekonomske veze Rusije sa ostatkom sveta danas daleko razvijenije, Obamine opcije za suprotstavljanje ruskoj agresiji na Krimu danas mnogo suženije.
„Pretnja embargom, čak pretnja vojnom akcijom, mislim da ne bi odvratila Putina da uradi ono što je naumio“.
S tim se slaže i Stanislav Markus.
„Narušavanje ekonomije zavođenjem, na primer, embarga na ruske energente - koji očigledno obezbeđuju znatan deo budžeta Rusiji i što bi očigledno pogodilo ruski narod - bilo bi automatski protumačeno kao dokaz u prilog Putinovoj tvrdnji da mnogi na Zapadu još nisu odustali od Hladnog rata, i da žele da Rusija bude na kolenima“.
Dok se vrše pripreme za ukrajinske predsedničke izbore 25. maja, Karter je uveren da će Putin povećati napore da utiče na stanovništvo koje živi u geografskoj blizini Rusije i podržava istu ideologiju kao Rusi. Međutim, bivši predsednik sumnja da Putin planira nove vojne akcije u Ukrajini.
„Putin je najavio da neće preduzimati nikakvu vojnu akciju u istočnoj Ukrajini - i mislim da neće. Sjedinjene Države bi trebalo zajedno sa svojim saveznicima da predoči Putinu da će ukoliko bude tako nešto preduzeo - posledice biti teške“.
Američki vojni komandanti u Evropi procenjuju da je dodatnih 40.000 ruskih trupa razmešteno duž ukrajinske granice. Mada je predsednik Karter zapretio upotrebom vojne sile radi obuzdavanja sovjetskih ambicija dalje od Avganistana, 1979. godine, predsednik Obama je izjavio da ne postoji vojno rešenje za sve dublju ukrajinsku krizu.
U prvom mandatu predsednika Baraka Obame, administracija je putem takozvanog „resetovanja“ politike prema Moskvi, uspela da unapredi odnose sa Rusijom, narušene zbog ruske vojne akcije u Gruziji, 2008. godine.
Politički analitičar, Stanislav Markus sa Čikaškog univerziteta kaže da je Obamino „resetovanje“ donelo početne rezultate.
„S obzirom da je došlo do opšteg otopljavanja, mislim da se administracija ponadala da će odnosi sa Rusijom moći da se vrate na pravi kolosek“.
Međutim, Markus kaže da je sve ponovo zamrznuto kada se Vladimir Putin vratio na predsednički položaj. Sa aneksijom Krima, ugašena je i mogućnost bilo kakvog napretka u odnosima.
„Verujem da su mnogi u administraciji bili iznenađeni, s obzirom na 'resetovanje' koje je Obama nastojao da promoviše“.
Dok Rusija konsoliduje svoju vlast na Krimu, politika "resetovanja" našla se na udaru kritika republikanskih zakonodavaca, poput Džona Mekejna, koji je Obamin raniji odnos prema Rusiji proglasio „naivnim“.
Ta vrsta kritike je poznata bivšem predsedniku Džimiju Karteru, koji se suočio sa sličnim izazovom kada je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Avganistan 1979. godine.
„Tada sam povukao našeg ambasadora. Prekinuo sam diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom. Zaveo sam embargo na izvor žitarica Sovjetima. Podržao sam odluku Kongresa i Olimpijskog komiteta da naši sportisti ne učestvuju na Letnjim olimpijskim igrama u Moskvi“.
Međutim, mnogo toga se izmenilo u proteklih 35 godina od sovjetske invazije na Avganistan. Karter priznaje da su, po okončanju Hladnog rata i pošto su ekonomske veze Rusije sa ostatkom sveta danas daleko razvijenije, Obamine opcije za suprotstavljanje ruskoj agresiji na Krimu danas mnogo suženije.
„Pretnja embargom, čak pretnja vojnom akcijom, mislim da ne bi odvratila Putina da uradi ono što je naumio“.
S tim se slaže i Stanislav Markus.
„Narušavanje ekonomije zavođenjem, na primer, embarga na ruske energente - koji očigledno obezbeđuju znatan deo budžeta Rusiji i što bi očigledno pogodilo ruski narod - bilo bi automatski protumačeno kao dokaz u prilog Putinovoj tvrdnji da mnogi na Zapadu još nisu odustali od Hladnog rata, i da žele da Rusija bude na kolenima“.
Dok se vrše pripreme za ukrajinske predsedničke izbore 25. maja, Karter je uveren da će Putin povećati napore da utiče na stanovništvo koje živi u geografskoj blizini Rusije i podržava istu ideologiju kao Rusi. Međutim, bivši predsednik sumnja da Putin planira nove vojne akcije u Ukrajini.
„Putin je najavio da neće preduzimati nikakvu vojnu akciju u istočnoj Ukrajini - i mislim da neće. Sjedinjene Države bi trebalo zajedno sa svojim saveznicima da predoči Putinu da će ukoliko bude tako nešto preduzeo - posledice biti teške“.
Američki vojni komandanti u Evropi procenjuju da je dodatnih 40.000 ruskih trupa razmešteno duž ukrajinske granice. Mada je predsednik Karter zapretio upotrebom vojne sile radi obuzdavanja sovjetskih ambicija dalje od Avganistana, 1979. godine, predsednik Obama je izjavio da ne postoji vojno rešenje za sve dublju ukrajinsku krizu.