Izbeglica iz Liberije postao gradonačelnik Helene u Montani

Vilmot Kolins u toku izborne trke za gradonačelnika Montane.

Mali, glavni grad države Montana, Helena izabrao je novog gradonačelnika, čoveka koji je došao u grad 1994. bežeći od građanskog rata u Liberiji. Bilo je to dugo putovanje od Zapadne Afrike do zapada SAD i dug put od izbeglice do gradskog lidera. Izveštava Sten Parker.

Prve nedelje posle izbornog dana u Heleni, Montani, vernici u Ujedinjenoj metodističkoj crkvi čestitali su poznatoj ličnosti iz svojih redova. On je jedan od njih – osoba čija je neobična životna priča izbeglice koja je postala gradonačelnik, privukla pažnju u svim delovima sveta.

“Telefon mi je bio isključen, ne znam kako su došli do broja moje supruge i krenuli su nju da zovu. Ona je rekla “Uključio telefon, uključi telefon!”. Sve se tako brzo dešavalo. Ali srećan sam što su mi građani Helene dali šansu da radim za njih, i nameravam da radim najvrednije što mogu za ovaj grad”, kaže Vilmot.

Vredan rad nije ništa novo za Vilmota Kolinsa, koji je stigao u Helenu pre 23 godine kao izbeglica, bežeći od građanskog rata u rodnoj Liberiji. Njegova žena, koja je u to vreme bila trudna, došla je pre njega, pošto je uspela da obezbedi stipendiju za koledž uz pomoć porodice iz Montante sa kojom je živela dok je, kao srednjoškolka, učestvovala u programu razmene đaka sa SAD. Vilmot je, međutim, morao da čeka dve godine i 7 meseci, kada se prijavio da dođe kao izbeglica.

“Kada mi je konačno dozvoljeno da doođem u Ameriku, moja ćerka je već punila dve godine. To je bio prvi put da sam je video. Bilo je to 17. februara 1994”.

Kolins, koji je u Liberiji bio nastavnik, odmah je počeo da radi dva posla u Heleni - jedan kao savetnik za mlade a drugi kao domar u jednoj osnovnoj školi. Od kad je stigao u SAD, nastavio je visoko obrazovanje, stekao američko državljanstvo i služio u američkoj vojsci.

Uprkos tim dostignućima, on kaže da ne bi verovao da mu je neko rekao pre 20 godina da će jednog dana postati gradonačelnik Helene.

“Slatko bih se nasmejao, jer znate, kada smo pobegli iz zemlje, jedino o čemu sam mislio bilo je da dobijem novu šansu u životu. Ova zemlja mi je dala tu drugu šansu. Ako budem mogao da vratim pola od onoga što mi je ova zajednica pružila, moj život će biti kompletan, makar i pola. Biću zahvalan.”

Kolins sada ima tu šansu, dok kreće na novo putovanje liderstva i službe. U trci za gradonačelnika, on se zalagao za poboljšanje rada vatrogasne, policijske i drugih službi i obezbeđivanje pristupačnog smeštaja beskućnicima - veteranima i tinejdžerima.