Prema saopštenju Medjunarodne organizacije za migracije broj izbeglica i migranata koji su ove godine ušli u Evropu preko kopna ili mora premašiće jedan million sledeće nedelje. Za evropske zemlje migrantska kriza prestavlja izazov bez presedana – sa humanitarnog i bezbednosnog aspekta.
Poplava migranata u Evropi jasno predočava da su dijalog i sporazum neophodni da bi se bolje zaštitile spoljne granice EU i znatno ublažio pritisak na pogodjene zemlje. Medjutim, kao što ističe Edvard Džozef sa Instituta za tekuću svetsku politiku to su politički osetljiva pitanja sa kojima je teško izaći na kraj.
“Moramo imati izbalansiranu, široku perspetkivu ovog veoma urgentnog problema.”
Luka Dal Oljo iz Medjunarodne organizacije za migracije, kaže da je važno pomoći migrantima da krenu dalje od balkanskih zemalja ka zapadnoj Evropi.
“Šta bi moglo da se učini da se pomogne svim tim izbeglicama koje su u zemljama gde podnose molbu za azil, a gde nemaju prilike za obrazovanje, zaradu i pristojan život?”
Izbeglička kriza pospešuje tenzije medju zemljama iz migrantskog koridora. Slovenija je počela da gradi ogradu od bodljikave žice duž granice sa Hrvatskom. Hrvatski ambasador u Vašingtonu, Josip Paro kaže da Evropska unija mora da pomogne da se te tenzije ublaže:
“Postoji izražena svest u Briselu i medju evropskim zemljama o krhkim ekonomijama na zapadnom Balkanu. Sasvim sam siguran da Bisel neće dopustiti da se izbeglička kriza pretvori u ozbiljnu ekonomsku krizu na Balkanu.”
U medjuvremenu, čuju se dobre vesti iz Ženeve. Vlade donatori su, za početak, obećale 690 miliona za izbeglice UN-a u 2016. – što je najveća do sada izdvojena suma.
Ali za Grčku, Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju regulisanje masivnog priliva ljudi i dalje predstavlja veliki politički i bezbednosni izazov.