Demografske promene menjaju politiku u Arizoni

Država Arizona, u kojoj živi više od sedam miliona stanovnika, istorijski naginje ka republikancima. U proteklih 76 godina, samo tri kandidata Demokratske stranke pobedila su u toj saveznoj državi. Džo Bajden je osvojio tesnu pobedu 2020, a ove izborne godine, trka je ponovo napeta.

Tom Rili, sa državnog Univerziteta Arizone misli da "to naglašava nezavisnu prirodu Arizone. Birači su dosta neopredeljeni, ali i libertarijanski nastrojeni."

Libertarijanci veruju da je sloboda najvažnija politička vrednost, koju je moguće postići ograničavanjem državne vlasti.

“Teško je predvideti kako će glasati, jer način na koji glasaju na jednim izborima ne znači nužno da će se tako izjasniti na sledećim. I oni su poznati po tome što na istim izborima podržavaju kandidate obe stranke. Dakle, glasaju različito", kaže Rili.

Veliki broj mladih Hispanaca u Arizoni je punoletan i može da glasa

Biračko telo u Arizoni se menja i obuhvata sve veću hispansku populaciju koja postaje punoletna i može da glasa.

“Za ove izbore, pripadnici Z generacije, koji su mlađi od 30 godina, sada predstavljaju odraz celokupnog stanovništva Arizone, a to se dešava prvi put. I definitivno postoji trend među starijim latino biračima, možda, da ne budu jasno ili primarno za demokrate. Mlađi birači obično jesu", objašnjava Rili.

Druga velika promena u glasačkom telu je veliki broj ljudi, posebno iz Kalifornije, koji se sele u Arizonu.

“Oni imaju tendenciju da budu više demokratski ili liberalni glasovi - i to posebno u većim gradskim područjima."

U okrugu Marikopa je glavni grad Finiks, u kojem živi više od polovine ukupnog stanovništva Arizone. Ko god osvoji Marikopu, obično dobija državu.

Ken Miler, sa Univerziteta Las Vegasa, ističe da je “to proces u kojem imamo velike gradove koji sada dominiraju politikom na državnom nivou."

Rili kaže da su stanovnici Arizone najviše zabrinuti za ekonomiju, reproduktivna prava i imigraciju. Birači će se u novembru izjašnjavati o dva od ta tri pitanja, uključujući predlog 139, koji bi garantovao pravo žene na abortus u Arizoni i mogao bi da izvede više ljudi na birališta.

Dženifer Pijat, sa Univerziteta države Arizone, smatra da bi to moglo da ima prilično značajan uticaj.

"Dakle, što se tiče država koje su se izjašanjavale o tom pitanju u prošlosti, videli smo i porast broja birača", kaže Pijat.

Predlog 314 predviđa da se ilegalno prelaženje granice Arizone i Meksika označi državnim krivičnim delom, pored federalnog. Jedno pitanje moglo bi da izvede više liberalnih birača na birališta, dok bi drugo moglo da podstakne konzervativnije glasače.

“Mogli bi da vidimo neku podelu glasova tamo, da možda imaju jak stav o imigraciji i granici i glasaju za jednog kandidata, ali takođe imaju jak stav o reproduktivnim pravima i tu glasaju za drugog", zaključuje Tom Rili.

Što znači da bi neki stanovnici Arizone mogli da glasaju za zaštitu prava na abortus, a onda da glasaju ili za bivšeg predsednika Donalda Trampa ili za potpredsednicu Kamalu Haris.