Analitičari: Ponavljanjem izbora Vučić i SNS pokušavaju da kontrolišu štetu u Beogradu

BEOGRAD — 

Konstitutivna sednica novog saziva Skupštine Beograda trebalo je da bude održana 19. februara, ali je odložena, a tačan datum nove još se ne zna.

Za razliku od Skupštine Srbije gde je konstituisanje parlamenta makar počelo, u Beogradu je situacija komplikovanija, jer Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) još nemaju većinu.

Na početku sednice poslanici opozicije, sa parolama o krađi izbora u rukama, praktično su bili usamljeni u sali. Odbornika SNS-a i Socijalističke partije Srbije (SPS) nije bilo, a odluku da ne sedne u odborničke klupe doskorašnja gradska vlast obrazložila je namerom da „da još deset dana Branimiru Nestoroviću“ da odluči hoće li im se pridružiti i na taj način doprineti formiranju „legitimne“ gradske koalicije.

"Mislimo da je Beogradu neophodna i legalna i legitimna i stabilna vlast koja će da podrži sve izazove ispred kojih se Srbija bude našla i koja će da nastavi sve ono što je rađeno u Beogradu i za šta je napravljena ozbiljna priprema", rekao je Aleksandra Šapić, gradonačelnik u ostavci.

Ne propustite: Konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda odložena za 1. mart

Ukoliko Nestorovićev odgovor i dalje bude odričan - ići će se na nove izbore, dodao je Šapić.

Novi izbori u Beogradu su jedina tačka oko koje se slažu vlast i opozicija u Beogradu. Ipak, za razliku od SNS-SPS koalicije koja novim izborima pokušava da obezbedi stabilniju većinu u gradskom parlamentu, opozicija traži novo glasanje u glavnom gradu zbog, kako tvrde, dokazane izborne krađe.

„SNS ovim činom želi da kupi vreme da se izvrši dodatni pritisak na odbornike i da se time pokuša konstituisanje Skupštine grada Beograda i dodatno da se izbegne definisanje onoga što se desilo u Beogradu, a to je izborna krađa i da se na nove izbore ode tako što će se pozvati na nekakve proceduralne nepravilnosti ili nedostatak većine, a ne to da su uhvaćeni u izbornoj krađi“, rekao je za Glas Amerike Dobrica Veselinović iz koalicije Srbija protiv nasilja.

„Suštinski, tu se radi o cenjkanju i o ponudi za cenjkanje“, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković. SNS ima mogućnost da napravi vlast, jer kako smatra sagovornik Glasa Amerike, postoji kapacitet da se „kupi“ određeni broj odbornika.

Ipak, Vučić u ovom trenutku razmišlja i vaga koji bi mu se potez sada najviše isplatio, kaže Anđelković:

„Vučić formiranjem vlasti u gradu ništa ne dobija, jer i ovako na posredan način kontroliše vlast, a mnogo bi izgubio jer bi time otvorio Pandorinu kutiju. Dolio bi ulje na vatru i Beograd bi počeo da ključa. Zato on sada ovim neformiranjem vlasti otvara prostor za dogovor sa opozicijom da se ne insistira na poništavanju izbora, već da prihvati njihovo ponavljanje“.

Zato je, dodaje Anđelković - predsednik Srbije u priču uveo i novi „marketinški trik“ o „apsolutnom legitimitetu“ potencijalne koalicije oko SNS-a.

„EU i opozicija insistiraju na tome da izbori nisu bili legalni, a Vučić sada prebacuje na priču o legitimitetu. Ako su izbori nelegalni, onda se poništavaju i vlast je uhvaćena u krađi i mora da ide na nove izbore sa sramom, sa optužbama koje su dokazane. Kada se priča o legitimitetu, možemo da zaključimo da nema legitimne većine i da bi svaka većina koja se formira bila rezultat neprincipijelnih dogovora“, kaže on.

Na izborima za gradsku skupštinu 17. decembra prošle godine, SNS je osvojila 49 mandata, a opoziciona lista Srbija protiv nasilja 43 odbornička mesta.

Zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije, dosadašnjim koalicionim partnerom, koja je osvojila pet mandata, SNS bi imala 54 odbornika i nedostaju im još dva za većinu.

Opoziciona koalicija Nada dobila je sedam mandata, a lista „Mi – Glas iz naroda“ koju predvodi Branimir Nestorović, ima šest mandata.

Ne propustite: Nedeljkov (CRTA): Izbori u Srbiji su bili vašar bezakonja

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Bojan Vranić misli da se priča o legitimitetu „zavrtela“ zbog „kontrole štete“, jer SNS pokušava da izbegne skupštinsku „kohabitaciju“.

„Nije potpuno slučajna ova čudna priča o stepenovanju legitimiteta… Ono što ja mislim da Vučić ne želi je da mu većina zavisi od dva potpuno nepredvidiva odbornika. Jer kada je u pitanju lista 'Mi - glas iz naroda' - to su sada neki ljudi koje on ne može baš, odnosno SNS ne može baš da bude siguran kako će se ponašati u budućnosti“, kaže on za Glas Amerike.

Dragomir Anđelković smatra da je odbijanje Nestorovićeve liste „Mi - glas iz naroda“ da uđe u koaliciju sa SNS-om i SPS-om takođe marketinški spin, a informacije kojima raspolaže ukazuju iza nastanka i delovanja te liste stoji Vučić.

„Iza Nestorovića stoji Vučić da bi, u okolnostima kada shvata da je veliko nezadovoljstvo među biračima, sprečio da ti ljudi odu na stranu prave opozicije. Morao je da stvori jednu vrstu 'korpe' u koju bi pao deo glasova koji otpadaju od njega i deo nacionalno opredeljenih opozicionih glasova. Vučić bi sutra mogao sa njim da se dogovori, ali mu se to ne isplati. Istrošio bi Nestorovića koji je sada na uzlaznoj liniji da preuzme na nekim novim izborima još značajniji deo biračkog tela i da bude faktor koji Vučiću može razne stvari da odrađuje, odnosno da u pravom momentu sa njim napravi vlast“, kaže on.

U ovom trenutku stvari u Beogradu se dodatno komplikuju ulaskom i Evropskog parlamenta u igru. Rezolucija evroposlanika o izborima u Srbiji može da ima uticaj na ponavljanje izbora u Beogradu, smatra Vranić i ističe da ne isključuje mogućnost da je SNS zabrinut i zbog „neobično oštrog tona“ rezolucije koji izlazi iz okvira političke korektnosti po kojoj je EU poznata.

Ne propustite: Evropski parlament usvojio Rezoluciju o izborima u Srbiji

„Aleksandar Vučić i SNS već nekoliko nedelja uporno tvrde da oni u stvari čekaju izveštaj OEBS-a i ODIHR-a, odnosno zvaničnih institucija koje se bave kontrolom izbora. Međutim, u Rezoluciji Evropskog parlamenta (EP) smo imali jedan prilično konkretan i oštar ton i sada je politički strah SNS-a da se možda to ne prelije na objektivnu ocenu koju bi mogle da donesu ove dve pomenute organizacije“, ističe Bojan Vranić.

Dragomir Anđelković ukazuje da je EU podeljena po pitanju prioriteta u Srbiji i da će se u danima pred nama videti da li se u rezoluciji EP vidi iskrena želja EU da se Srbija demokratizuje ili je u pitanju samo igra koja ima za cilj da se predsednik Srbije dodatno pritisne oko ključnih geopolitičkih pitanja – Kosova i Rusije.

Ipak, dodaje - posle izbora 17. decembra je po prvi put makar deo svetske javnosti počeo da okreće glavu u smeru Srbije i da gleda na njene demokratske procese krajnje kritički.

„Na potezu je Evropska komisija (EK), odnosno pojedinačne zemlje članice EU koje mogu da zauzmu stav koji bi za Vučića bio neprijatan, pogotovo ako to učini Nemačka. Ali ne treba zaboraviti ni da Vučić ima i svoje lobiste unutar EU, tako da u tom čitavom konglomeratu stvari neće biti proste. Ali kada bi opozicija u Srbiji zauzela jasan stav – da neće da sarađuju sa režimom koji namešta izbore, da traže poništavanje izbora i održavanje novih pod demokratskim uslovima i sa međunarodnim monitoringom, mislim da bi klatno u EU počelo da se pomera ka onoj strani koja se zalaže za pritisak na vlast u Beogradu za uvođenje demokratije“, ističe on.

Stvari u Beogradu se dalje komplikuju ako se pogleda kako je po gradskim opštinama prošla SNS na izborima za Skupštinu, ukazuje Bojan Vranić:

„SNS je loše prošla u centralnim beogradskim opštinama koje su ujedno i najbogatije opštine u Srbiji, samim tim i u Beogradu. I da su se paralelno odvijali i opštinski i gradski izbori SNS bi izgubio te opštine. SNS ima metoda ukrupnjavanja izbora, dakle da prosto svi izbori idu pod jednom kapom i to je bio recept gde su pobeđivali u poslednjih deset godina. Samim tim oni žele da ponove gradske izbore da bi ostvarili što bolji rezultat na svim mogućim nivoima vlasti. Tako da ovo sada je kontrola štete, jer SNS je u neku ruku prošao bolje nego što se nadao, ali ne dovoljno dobro da može da izbegne ono što Aleksandar Vučić voli da naziva kohabitacijom“.

Ne propustite: Konstituisanje Skupštine Srbije uz transparente i zvižduke, opozicija položila zakletvu u holu

Ipak, ukoliko dođe do novih izbora, ključno je pitanje uslova u kojima će oni biti održani - slažu se obojica sagovornika Glasa Amerike.

„Kada su otpočeli protesti, opozicija je sa građanima definisala paket zahteva koji su bili uslov za vraćanje politike u institucionalne okvire. Ti uslovi su bili tako postavljeni da bi izbori, kada bi bili održani u skladu sa njima bili transparentni i fer. Oni su iz nekog razloga odjednom odlučili da izađu na izbore i preko noći su odustali od zahteva. Ja sam to tada nazvao izborna giljotina. Rezultat je bio da su izbori pokradeni brutalnije nego ikada do sada. Ako im to nije pouka i ako ne shvataju da je ponavljanje izbora pod postojećim pravilima poklon Vučiću“, kaže Anđelković.

Bojan Vranić se osvrnuo na optužbe o dovoženju birača iz Republike Srpske, entiteta u Bosni i Hercegovini.

„To je krivični prekršaj po zakonu o prebivalištu, ali što se tiče izbora nije nelegalno, samo je vrlo nelegitimno. I vrlo je nefer, nepošteno tako nešto raditi. E sad, ukoliko dođe izveštaj OEBS-a i ODIHR-a koji targetira i obrađuje tu temu, ja mislim da će se Vučić tu poprilično suzdržati da da zeleno svetlo da se to ponovo radi. Ali ukoliko taj problem bude ignorisan u izveštajima, ja zaista ne vidim razlog zašto oni to ne bi ponovo uradili“, zaključuje Vranić.