Uz podršku ministarstva poljoprivrede šumarstva i ruralnog razvoja, na Kosovu je nedavno na srpskom jeziku objavljeno pedesetak zanimljivih publikacija, koje sadrže brojne savete za poljoprivrednike. Jedna od njih nosi naziv “Gojaznost telad za tov”. Međutim, ima i zanimljivijih naslova, kao i slova koja ne postoje u srpskom jeziku.
“Ylogu i značaj minerala u pošumljavanju teladi i drugih kategorija životinja i živine”, proizvodnja lucerka-poljoprivredni mere, uloga i značaj zrna žitarica i zelena obroka u semenima ishrane u poljoprivredi, gojaznost telad za tov, Yzgoj ptice za gojaznost”... to su samo neki od pedesetak naslova publikacija, koje je objavila “Grupa za ekonomsku podršku”, uz pomoć ministarstva poljoprivrede šumarstva i ruralnog razvoja Kosova. U nekim od publikacija se umesto “u” koristi “Y - ipsilon”, slovo koje ne postoji u srpskom jeziku.
Your browser doesn’t support HTML5
Izgubljeno u prevodu - verzija za srpske poljoprivrednike na Kosovu
"Ovas ima osobinu ne istovremeno pečenje semena u mel. Ovas žetva bi trebalo da počne kada pabirci brašna ušao u punoj zrelosti“, samo je jedan od saveta za srpske poljoprivrednike koji se nalazi u jednoj od ovih publikacija koja nosi naziv "proizvodnja – ovsa poljoprivredni mere".
I dok ministarstvo sa svojim partnerima preporučuje Srbima na Kosovu da mineralima pošumljavaju telad i druge životinje, uzgajaju ptice za gojaznost, gojazne telad za tov i slično, poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović je zaprepašćen.
„Svaki cent dat na ovakav projekat je bačen cent. Ovo je komično, neozbiljno, neodgovorno, zaista nemam drugi komentar. Ovo vređa inteligenciju, ovo ne doprinosi poljoprivredi, ne doprinosi ničemu, ovo je za deponiju i ništa drugo. Zaista sam rezigniran ovako nečim“, rekao je za Glas Amerike Mladenović.
Da li će ove publikacije završiti na deponiji ostaje da se vidi.
Novac za izradu i štampu ovih publikacija dalo je ministarstvo poljoprivrede šumarstva i ruralnog razvoja u Vladi Kosova prošle godine, kad je na čelu ovog ministarstva bio Nenad Rikalo iz Srpske liste.
Od predstavnika ministarstva, sekretara Kaplana Haljimija i ministarke Dijane Živić nismo dobili odgovore na pitanja koja smo im poslali - koliko je para dato za izradu i štampanje ovih publikacija, da li je u pitanju greška u prevodu i - ako nije - šta znači „uloga i značaj minerala u pošumljavanju teladi i drugih životinja“ i „uzgoj ptice za gojaznost“, kao i šta će ministarstvo preduzeti povodom ovih publikacija.
U publikacijama se navodi da su one pripremljena uz podršku ministarstva, ali da je sadržaj publikacije isključiva odgovornost „Grupe za ekonomsku podršku“.
„O tome mora brinuti i onaj ko objavljuje ovaj tender, onaj ko potpisuje ugovor, onaj koji, kontroliše sprovođenje ugovora, jer ovde su svi u tom lancu propustili priliku da svoj posao odrade kako treba. Za ovo je dat novac i za novac koji je dat iz budžeta mora se tražiti dobar proizvod, kvalitetan proizvod i pravilno korišćenje jezika“, smatra Slaviša Mladenović.
Građani ove publikacije mogu pronaći u gotovo svim oštinama sa srpskom većinom na Kosovu, posebno u departmanima za poljoprivredu.
Međutim, magistar srpskog jezika i književnosti Živojin Rakočević smatra da u nizu kršenja jezičkih normi ovakve široko distibuirane publikacije označavaju pripremu za ukidanje srpskog jezika na Kosovu.
„Ovo je jedna dubinska nenormalna slika u kojoj se nalazi naš jezik. Pošumljavanje teladi, gojaznost ptica, to do sada zaista nije bilo. Imali smo razna čuda, ali ovo nije bilo. Posle ovoga mogu komotno da nam ukinu jezik“, kaže Rakočević.
Sa predstavnicima organizacije „Grupa za ekonomsku podršku“ koja je izradila ove publikacije Glas Amerike nije uspeo da stupi u kontakt, a nezvanično saznaje da je njihovo sedište u Gnjilanu.
Svaka od ovih pubikacija sadrži između 1.000 i 1.500 reči, što znači da bi po tržišnoj ceni, prevod jedne od ovih publikacija u zavisnosti od broja reči, kod profesionalnih prevodilaca koštao između 25 i 40 evra.