U Skupštinu Srbije, po hitnom postupku, stigle su izmene Zakona o Bezbednosno - informativnoj agenciji (BIA), a jedna od novina je da će ubuduće akt o sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donositi direktor uz prethodnu saglasnost Vlade Srbije.
U predlogu izmena tog zakona, koji je objavljen na sajtu Skupštine Srbije, navodi se da za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs, a da o zasnivanju radnog odnosa rešenjem odlučuje direktor, a trenutno je na toj funkciji Bratislav Gašić iz SNS, bivši ministar odbrane. Direktor je dosad samo davao blaža uputstva o zapošljavanju, a ako se usvoje izmene Gašić će odlučivati i o tome kolike će biti plate zaposlenih, ko će biti nagrađen ali i ocenu da li pripadnici BIA dobro rade svoj posao ili ne.
Zbog dodeljivanja ovako širokih ovlašćenja samo jednoj osobi koja je na čelu agencije, reagovali su i Poverenik, ali i nevladine organizacije i opozicione stranke, ocenivši da Srpska napredna stranka (SNS) ovim potezom pravi "svoju agenciju".
Na zaposlene u BIA dosad su primenjivana pravila koja važe za radnike Ministarstva unutrašnjih poslova, međutim, novi Zakon o policiji više ne odgovara Agenciji, kako se navodi, zbog njene specifične prirode.
Transparentnost Srbija je reagovala na društvenim mrežama pitanjem - ako Zakon o policiji iz januara 2016. pravi toliki problem, kako je Agencija uopšte funkcionisala poslednjih 17 meseci?
Predlaže se da se izmene i dopune Zakona o BIA donesu po hitnom postupku, s obzirom da bi, kako se ističe, u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Srbije, što bi, dodaje se, moglo da ima štetne posledice po građane.
U tekstu izmena Zakona naglašava se i da su podaci o organizacionim jedinicama, nacinu rukovođenja, ovlašćenjima i odgovornostima rukovodilaca, unutrašnja kontrola, interna revizija, podela, vrsta i ukupan broj radnih mesta tajni, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.
Takođe, navodi se da pripadnici BIA ne mogu biti članovi političkih stranaka, kao i da nemaju pravo na sindikalno organizovanje, niti pravo na štrajk.
U predlogu stoji da ne postoje relevantni propisi Evropske unije sa kojima je potrebno uskladiti odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, sapštio je da je upoznat sa izmenama zakona o BIA i da je, u dva navrata, u fazi njegove pripreme davao predlagaču mišljenja u kojima je, kako navodi, izneo više kritičkih opservacija i upozorenja, koja BIA i vlada nisu prihvatile.
U saopštenju Poverenika se navodi da su se njegove glavne primedbe odnosile na rešenja kojima se uređuju bezbednosne provere i na rešenja kojima se uređuje način određivanja tajnosti podataka.
Šabić navodi da je u vezi sa bezbednosnim proverama, ukazano da je veoma važno da budu uređene zakonom na jasan i nedvosmislen način, a da najvećim delom ostaju neuređene, nejasne, fluidne, kao i da se, suprotno Ustavu, umesto da se urede samim zakonom, uređivanje bitnih pitanja u vezi sa bezbednosnim proverama svodi na nivo podzakonskog akta direktora Agencije.
"U vezi sa načinom uređivanja tajnih podataka, ukazano je da su rešenja sadržana u Nacrtu zakona u suprotnosti sa fundamentalnim rešenjima iz Zakona o tajnosti podataka kojim se na jedinstven način uređuje ova materija," navodi Šabić.
Poverenik kaže da i dalje stoji na stanovištu da Nacrt zakona sadrži rešenja koja su suprotna Ustavu ili suprotna drugim relevantnim zakonima, te da bi se njihovim usvajanjem u pravni sistem unela dodatna konfuzija, što bi, kako smatra, svakako trebalo sprečiti.
"Poverenik, međutim, nema na raspolaganju mogućnost podnošenja amandmana niti bilo koji drugi instrument kojim bi mogao uticati na dalju zakonodavnu proceduru," naveo je Šabić i dodao da stoga usvajanje tog predlog zavisi od većine poslanika u parlamentu.