Izraelski zakon kojim se omogućava izuzeće od vojne službe za ultrakonzervativne Jevreje ističe krajem meseca, što bi moglo da omogući njihovu regrutaciju. Većina njih se protivi služenju u vojsci, dok njihove političke stranke prete da će oboriti vladu ako se status kvo promeni.
Od početka rata u Gazi 7. oktobra, Izrael je pozvao skoro 300 hiljada rezervista. To je bio dodatak redovnoj vojsci, u kojoj služi skoro 90 odsto mladih izraelskih Jevreja.
Nasuprot tome, među krajnje konzervativnim jevrejskim mladićima, samo oko 3 odsto je regrutovano u izraelsku vojsku. To skoro opšte izuzeće od regrutacije je odobreno krajnje konzervativnim građanima da bi mogli da proučavaju Toru u verskim institucijama umesto da služe u vojsci, ali sada je to tema žestoke javne debate.
Johanan Plesner iz Izraelskog demokratskog instituta kaže da "istraživanja javnog mnjenja jasno pokazuju da je Izraelcima duboko stalo do pitanja regrutacije i da su duboko zabrinuti zbog oslobađanja ultrakonzervativne zajednice od vojne službe".
Your browser doesn’t support HTML5
Pozivi ultrakonzervativnim Jevrejima da služe vojsku
"To je bio slučaj pre 7. oktobra, a sada, s obzirom na ratnu situaciju i sve veći teret za one koji služe u vojsci, to je izuzetno uznemiravajuće za većinu stanovništva".
Politika izuzeća je počela kada je država Izrael osnovana pre 75 godina. Tada je 400 krajnje konzervativnih studenata dobilo izuzeće, dok je prošle godine taj broj porastao na 66 hiljada.
Izraelski Vrhovni sud je više puta presudio da su ta izuzeća diskriminatorna i zahtevao je od više vlada da prisile ultrakonzervativne građane na regrutaciju. Sud je naredio da promena mora da postane zakon do kraja marta.
Međutim, krajnje konzervativne partije su važan deo koalicije premijera Benjamina Netanjahua i prete da će srušiti vladu ako se ukine njihovo izuzeće iz vojske. Izraelski glavni sefardski rabin izjavio je da će, ako bude usvojen zakon kojim se svi ultrakonzervativni građani regrutuju u vojsku, ljudi napustiti zemlju. Ultraortodoksne demonstracije protiv regrutacije u vojsku bile su burne i ponekad nasilne.
"Oni žele da mi, konzervativni narod ovde u Izraelu, odemo u izraelsku vojsku. Imaju jednu nameru. Žele da ne budemo religiozni. Zato više volimo da umremo, ne smeta nam da idemo u zatvor, da umremo, i da ne idemo u izraelsku vojsku", kaže jedan od demonstranata Israel Kaja.
Ultrakonzervativni Izraelci žive u izolovanim zajednicama, potpuno odvojeni od sekularnog izraelskog društva. Kažu da bi odlazak u vojsku mogao da navede mnoge mladiće da napuste svoj religiozni način života. Ali postoje neki glasovi u toj zajednici koji žele vojnu službu, ukoliko vojska obezbeđuje strogo košer hranu i drži muškarce i žene odvojene.
Jicik Krombi iz Centra za ultrakonzervativnu stručnu obuku smatra da "nije održivo imati tako veliku zajednicu u tako maloj državi koja ne služi u vojsci, posebno posle 7. oktobra.
"Potrebnmi su nam vojnici. Vojsci su naophodni vojnici. Zato moramo da pronađemo način da dozvolimo da se ’haredim’ pridruže vojsci i služe u vojsci kao i svi ostali. I na drugi način da zadrže svoj identitet i način života".
Dok traje debata o tome da li da se okonča izuzeće iz vojne službe, izraelski zakonodavci su predložili produženje vojne službe za redovne vojnike i rezerviste. To je izazvalo nove proteste protiv Netanjahuove vlade i dodatno pojačalo pozive da ultrakonzervativni Izraelci podele teret.