U izveštaju organizacije Fridom haus o "Državama u tranziciji 2023", kada je u pitanju stanje demokratije, Srbija je ostala na istom nivou, beleže se mala poboljšanja u Albaniji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.
Abazović o izvještaju: Neka građani sami procijene, ne treba im Fridom haus
Dritan Abazović, predsednik Vlade Crne Gore (Foto: Ukrainian Presidential Press Service/Handout via REUTERS)
Predsjednik Vlade Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović izjavio je, komentarišući izvještaj Fridom hausa koji ukazuje na pad demokratije u zemlji, da je za njega najvažnije šta o tome misle građani i relevantne političke adrese.
“Neka građani sami procijene, ne treba im Fridom haus. Izbori su održani kao u Švajcarskoj. Ako neko ne vidi napredak, ne znam...”, rekao je Abazović novinarima u Podgorici.
Abazović je rekao da neće kritikovati Fridom haus koji “ima svoju metodologiju i principe”, ali i da je za njega najvažnije što o stanju demokratije misle građani i važne političke adrese.
“Za mene je najvažnije šta misle građani Crne Gore i relevantne političke adrese", rekao je Abazović nakon sastanka sa američkim senatorima Krisom Marfijem i Gerijem Pitersom u Podgorici.
Nazadovanje je zabeleženo u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Izveštaj u delu za Srbiju navodi da se opozicija vratila u političku arenu, posle bojkota 2020. godine, ali da su predsedničke i parlamentarne izbore 2022. godine obeležile neregularnosti, rezultirajući pobedom Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke.
Vučić se održao na vlasti tako što je sebe postavio kao ključnu ličnost za domaću i regionalnu bezbednost, koristeći razne krize koje je sam pravio kako bi skretao pažnju sa toga što njegova vlada preuzima medije i ućutkuje kritičare iz civilnog društva, piše Fridom haus.
Organizacija takođe konstatuje da su u 2022. godini građani zemalja kandidata za EU generalno održali podršku za članstvo u EU, ali da su ostali skeptični prema tome da bi puno članstvo moglo da se dogodi uskoro.
Građani Srbije su izuzetak, sa velikom sumnjom u vezi sa koristima članstva u EU.
Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa, navodi da za ovakav skepticizam u Srbiji ima više faktora.
"Mislim da je najvažnije imati u vidu da je Srbija ono što nazivamo hibridni režim, tako da su to zemlje koje su između demokratije i autokratije, i to u poslednjih nekoliko godina. Srbija je u nekoliko indikatora pala, najviše zbog kontrole države. Moramo imatu na umu da srpski predsednik Aleksandar Vučić drži kontrolu nad medijima i javnim narativom, što je najverovatnije ogroman faktor koji utiče na ovo razočaranje građana. Ali nije sve na Vučiću i na srpskoj vladi, mislim i da Evropska unija može da uradi više da pokaže koliko je koristan evropski proces za građane u svim zemljama kandidatima", navela je Karpi u intervjuu za Glas Amerike.
Šta će Srbiji doneti protesti?
U izveštaju se pominje polarizacija u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Upitali smo našu sagovornicu da li postoji bojazan od toga da dođe do polarizacije u Srbiji, pogotovo kada se u Srbiji održavaju protesti posle dva masovna ubistva, a jedan od odgovora na to jeste poziv Vučića svojim pristalicama na skup.
"Za početak, želim da uputim saučešće onima koje je ova tragedija pogodila, osuđujemo sve vrste nasilja i mene je lično pogodila ova tragedija u regonu. Što se tiče polarizacije, to je trend koji vidimo širom Zapadnog Balkana, ali ga vidimo i širom EU, znate, u trenutnim članicama i širom centralne i istočne Evrope.
Izveštaj Fridom hausa o podršci članstvu u EU na Zapadnom Balkanu, pokazuje da jedino u Srbiji postoji skepsa oko koristi ulaska u EU
Ne bih da spekulišem previše o rezultatu protesta i u kom će pravcu povesti zemlju, ali mislim da su vidljivi i da su brojniji nego išta što smo videli u Beogradu u mnogo mnogo godina. I kao što ste naveli, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, pa čak i u Bosni, vidimo brzo mobilisanje civilnog društva, aktera, političkih partija, ali i građana na ulice. Nismo još videli da to vodi, da tako kažemo do radikalnih promena od statusa kvo, ali je svakako nešto što treba pratiti i može imati uticaja na odnose u društvu", navela je Karpi.
Jedan od političkih analitičara koji prati situaciju u regionu, stručnjak berlinskog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije Kurt Basiner, za Glas Amerike na bosanskom jeziku, navodi da se već sada u Srbiji može videti politička polarizacija.
"Problem je što ne postoji političko sredstvo za one koji su besni, po mom mišljenju, opravdano, zbog reakcije Aleksandra Vučića i Ane Brnabić na dve masovne pucnjave, možda bi tačnije bilo reći, nedostatkom reakcije. To se videlo i u svedočenju zvaničnika Stejt departmenta u Senatu, zvučali su kao advokati odbrane Vučića", kaže Basiner.
Napet odnos Beograda i Prištine ne koristi ni jednoj strani
Dugogodišnji napeti odnosi između Srbije i Kosova nastavili su da podrivaju demokratski napredak u obe zemlje, ali na različite načine, navodi se u izveštaju.
"Neverovatni napori kosovskog civilnog društva da napravi pozitivne promene kada je u pitanju nasilje na rodnoj osnovi i etničke podele, bili su su senci, jer je tokom cele godine rasla stopa nasilja na severu Kosova gde su većinski Srbi, dok je srpska vlada nastavila da uticajem i aktivnostima podriva kosovsku vlast nad celom teritorijom", navodi se u izveštaju.
Takođe se dodaje da su pregovori između Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija bili bez učinka, i pored snažnih pokušaja američkih i evropskih zvaničnika da reše dugotrajni spor oko suvereniteta Kosova. Širom Zapadnog Balkana, političke elite i diplomate isključivale su glasove civilnog društva i običnih građana, dopuštajući antidemokratskim i autoritarnim liderima da kontrolišu budućnost njihovih zemalja, navodi Fridom haus.
Aleksandra Karpi iz te organizacije kaže da je dobro što se vidi da je rešavanje kosovskog pitanja "na radarima lidera i u SAD i u EU". Ona obrazlaže i kako je Kosovo napredovalo na listi Fridom hausa, i šta bi se moglo učiniti u samom procesu pregovora, kako bi bi bilo opipljivih rezultata.
"Bili smo impresionirani civilnim društvom na Kosovu prošle godine, to je istorijski jako društvo sa priličnom podrškom, i mislim da smo ih videli kako su stupili na scenu. Biće jako teško, rešavanje ove situacije sa Srbijom, i mislim da civilno društvo tu može da pomogne. Mislim da je fer kritikovati ovaj proces pregovaranja kao nešto što vode elite, znate, mi u stvari vidimo kako dvojica čoveka vode ovaj proces, premijer Aljbin Kurti i predsednik Aleksandar Vučić. Mislim da ima mnogo toga što EU može da uradi vodeći ovaj dijalog i da uvede glasove civilnog društva i isto kao perspektivu običnih građana, posebno sa severa Kosova, u proces pregovora i to bi napravilo dobar temelje za dublje demokratske reforme", navela je Karpi za Glas Amerike na srpskom jeziku.
Smena generacija u Crnoj Gori
U izveštaju Fridom hausa se navodi da je politička polarizacija u Crnoj Gori, najviše oko pitanja nacionalnog identiteta, dovela do pada dve vlade. Kao dodatak tome, u skupštini su usvojeni zakoni koji podrivaju osnovna ljudska prava, dok Ustavni sud nema kvorum da razmatra sporne akte, navodi se u izveštaki.
Ipak, nedavni poraz Mila Đukanovića, koji je vodio državu duže od tri decenije, u aprilu 2023. na predsedničkim izborima budi nadu da će doći do smene generacija, navodi Fridom haus.
Aleksandra Karpi navodi da je smena generacija za sada, potencijal.
"Kažem potencijal, jer kao što znate, predsednička funkcija u Crnoj Gori nema mnogo nadležnosti. Mislim da će se biti jasnije kad se održe parlamentrarni izbori zakazani za jun, i kada vidimo kako će proći partija Evropa sad, ali i ostale političke opcije. Mislim da postoji pravi potencijal da se Crna Gora vrati na pravi put, ne samo u procesu reformi, već i ka EU, što će naravno biti ključno, da se pojačaju reforme i pokrene država napred od jedne jako teške godine", navela je Karpi.
A da li će smena generacije biti dovoljna da se reše pitanja političke polarizacije i nacionalnog identiteta, ne želi da spekuliše mnogo.
"Mislim da postoji potencijal u mlađim generacijama tokom vremena i da počinje da se nešto menja. I mislim da je ključno da se investira u te institucije, jer institucije imaju potencijal kada su izgrađene demokratski da budu ekstremno otporne. I ovo smo videli tokom ove godine kroz nacije u tranzitu da su demokratije uspele da opstanu kroz socijalne pritiske, ekonomske krize i čak u nekim slučajevima da zaštite najranjivije. Mislim da je je tu nova mlada i sveža generacija koja želi da investira više u demokratske i jake institucije i mislim da je tu šansa za uspeh", navodi Karpi za Glas Amerike.
Šta može da uradi međunarodna zajednica?
U izveštaju o "Državama u tranziciji 2023", Fridom haus zaključuje da građani zemalja koje su kandidati za EU generalno i dalje podržavaju članstvo u EU, ali imaju sumnje o tome kada će se to i dogoditi. Čak i dugoročne nade su poprično skromne, za mnoge u regiji privlačnost ulaska u EU je više u individualnom napretku, pravu na putovanje, rad i studiranje u inostranstvu, drugim rečima da se napusti zemlja, pre nego da se misli o perspektivi demokratskog napretka u zemlji, prenosi izveštaj. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, OECD, petina populacije rođena na Zapadnom Balkanu, živi van zemlje, najviše u članicama OECD.
"Dopustiti ovim zemljama da pokleknu, ili još gore, sarađivati i pružati usluge nazadnim političarima, otvorilo bi novo polje za strane autoritarne sile da izazovu nestabilnost i dobiju uticaj, kao što to čini moskovska konstantna politička mreža uz širenje dezinformacija u susedstvu. Evropska unija mora da promisli svoj pristup i da se ponovo uključi uz dobru volju, ali je i odgovornost na nacionalnim liderima da pruže demokratski napredak za kojim njihovi građani toliko žude", navodi se u izveštaju Fridom hausa.
Kako se koja država pokazala u izveštaju Fridom hausa "Države u tranziciji" po nekoliko indikatora
Za razliku od zemalja sa konsolidovanim autoritarnim režimom, brutalne taktike se manje pojavljuju u zemljama u Evropi i na Kavkazu koje su ocenjene kao hibridni režimi, gde neliberalni lideri nalaze suptilnije načine da štite svoje interese.
Kako se navodi u izveštaju Fridom hausa, vladajuće partije u Gruziji, Srbiji i Mađarskoj na primer, pokušavaju da manipulišu biračkim telom, podrivaju podelu vlasti i kriju svoje suštinski antidemokratske akcije iza poštovanja ustavnih i zakonskih procedura pro forme.
"Ono što smo videli poslednjih nekoliko godina je pad demokratije unutar EU, gde Poljska, a posebno sada Mađarska imaju disperzivni uticaj širom Zapadnog Balkana i celog regiona koji mi pokrivamo. Znate, onda počne da se pomera lestvica o tome šta je prihvatljivo za demokratiju, kada znamo da mnogo ovog ponašanja nije prihvatljivo za demokratiju. I mislim da pogotovo urušavanje institucija koje sad vidimo i laganu eroziju demokratskih instiucija je direktno zasnovano na mađarskom i poljskom modelu. U nekim slučajevima, to počinje da se malo menja. Tako da, to jeste nešto oko čega se treba zabrinuti i da je to samo još jedan poziv na akciju za EU, ne samo da promisli kako približiti Zapadni Balkan i ostale države kandidate, nego da počisti stanje u svom domu i da prestane da dozvoljava opadanje demokratije u zemljama članicama", navodi Karpi za Glas Amerike.
Već devetnaestu godinu zaredom, demokratsko vladanje u opadanju u je celom regionu od centralne Evrope do centralne Azije. Dok je Moskva u punoj invaziji na Ukrajinu, autokrate nastavljaju da udaraju na ostatke nezavisnosti medija, lokalnu vlast, a naročito na građansko društvo. Demokratija je u padu u 11 od 29 država u izveštaju, a 7 ih je napravilo poboljšanja.
Indeksi prema nekoliko indikatora koji su korišćeni u izveštaju Fridom hausa za svaku zemlju
Zaključci i preporuke
Takođe se navodi da su zemlje Zapadnog Balkana dugo čekale, dok su se lokalni lideri opirali demokratskim reformama, a zvaničnici EU nisu uspevali da pokrenu proces unapred. Rezultat stagnacije je opadanje nade kod građana da će se nešto pobošljati i otvaranje mogućnosti za autoritarno mešanje.
Kako bi se ovaj problem rešio, autori izveštaja savetuju EU i vlade koje su zainteresovane da se više govori i konsultuje o reformama potrebnim za članstvo, kao da i se uključe i nevladin sektor i građani, da se u prvi plan stavi ekonomska integracija, uključujući bezvizni režim. Takođe preporučuju se inicijative za finansiranje projekata koji bi imali posledice na svakodnevni život, a tiču se poboljšanja vladavine prava i borbe protiv sistemske korupcije.
Navodi se i da vlade moraju da rade zajedno sa EU, kada su u pitanju sankcije, kako bi demonstrirale jasnu posvećenost demokratskim vrednostima na Zapadnom Balkanu. Preporuka je i da se finansijski i na sve moguće načine pomogne aktivistima za ljudska prava i novinarima.