Sudovi Srbije i Crne Gore su tokom 2020. godine iskazali efikasnost u zaključivanju drugostepenih postupaka iz oblasti kriminala, pokazuje izveštaj Saveta Evrope (SE) o pravosuđu.
Specijalizovano telo Saveta Evrope, Evropska komisija za efikasnost pravosuđa (CEPEJ) koju čini 46 stručnjaka iz država članica SE, na svake dve godine objavljuje izveštaj čija je svrha pospešivanje stanja u oblasti pravosudnog sistema.
Kada je reč o Srbiji, osim pomenute efikasnosti u potvrđivanju pravosnažnih presuda, u izveštaju je utvrđeno da se najviše vremena utroši na rešavanje prvostepenih upravnih postupaka. Ukazano je i da podaci o učinku Vrhovnog suda nisu bili dostupni.
Ne propustite: Stejt department o Srbiji i Crnoj Gori: Korupcija, pravosuđe, sloboda izražavanja, nekažnjivost - kao glavni izazovi“Broj pristiglih predmeta građanskih i privrednih sporova je u stalnom porastu između 2018. i 2020. godine. To je, uz manji broj rešenih predmeta zbog pandemije kovida 19, uzrokovalo smanjenje stope rešavanja prvostepenih postupaka (sa 110% u 2018. na 71% in 2020.) i povećanje broja nerešenih predmeta za 46 posto. Kao posledica toga – vreme rešavanja postupaka se više nego udvostručilo, a to je doprinelo i povećanju broja nerešenih predmeta (sa 225 dana u 2018. na 472 u 2020.)”, navedeno je u izveštaju specijalizovanog tela Saveta Evrope za procenu efikasnosti pravosuđa.
Srbija izdvaja 40,21 evra po stanovniku
Kada je reč o novcu – Srbija je, kako je utvrđeno, u 2020. za budžet pravosuđa potrošila tačno 279.484.639 evra, odnosno 40,21 evra po stanovniku.
Ne propustite: Izveštaj prEUgovora: Napredak Srbije u glavnim oblastima - ne postoji“Taj iznos manji je od srednje vrednosti koje članice Saveta Evrope izdvajaju ali, sa druge strane, iznosi 0,66 odsto Bruto društvenog proizvoda Srbije – što je više od srednje vrednosti koju obezbeđuju zemlje SE”, navedeno je u dokumentu.
Pravna pomoć
Evropska komisija za efikasnost pravosuđa Saveta Evrope u izveštaju konstatuje da je od oktobra 2019. u Srbiji na snazi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.
“Tokom 2020, pravna pomoć pružena je u 27.965 postupaka. Ipak, na 100.000 stanovnika pravna pomoć pružena je u 398 slučajeva – što je manje od srednje vrednosti u državama članicama Saveta Evrope”, ukazuju podaci u izveštaju.
Medijacija
U izveštaju je konstatovano da su alternativno rešavanje sporova i medijacija nedovoljno razvijeni na čitavom području Zapadnog Balkana.
“Ipak, broj stručnjaka koji se bave medijacijom je uvećan – 21,1 medijatora ima na 100.000 stanovnika, što je skoro dvostruko više u odnosu na srednju vrednost država članica SE. Međutim, broj slučajeva rešenih medijacijom je nevelik”, ukazano je u tekstu.
Kadar
Kada je o angažovanom kadru reč – u izveštaju je zaključeno da istočnoevropske zemlje raspolažu velikim brojem profesionalaca po glavi stanovnika.
Ne propustite: Tribina o izveštaju EK: Ključna reč implementacija“Srbija brojem od 38 sudija na 100.000 stanovnika, kao i 128 službenika na isti broj građana - potvrđuje tu tendenciju koja dvostruko prevazilazi srednju vrednost u državama članicama SE. Znatan broj sudija i ostalog osoblja povezan je sa velikim prilivom slučajeva. Srbija važi za državu sa najvećim brojem angažovanih profesionalaca među zemljama članicama Saveta Evrope i njenim entitetima”, zaključeno je, između ostalog, u tekstu izveštaja Evropske komisije za efikasnost pravosuđa Saveta Evrope koji se odnosi na Srbiju.
Zaključci o Crnoj Gori
U izveštaju je, kao i u slučaju Srbije, konstantovano da su sudovi najefikasniji u drugostepenim procesima i krivičnom domenu.
“Najduže vreme prijavljeno je u rešavanjima prvostepenih upravnih predmeta – 441 dan. Posledice pandemije koronavirusa najočiglednije su bile u prvostepenim postupcima što je uticalo na produžavanje rokova za njihovo rešavanje. Međutim, uopšteno uzevši, Crna Gora je iskazala dobar kapacitet za rešavanje prvostepenih postupaka u 2020.
Ne propustite: Odbor za pravosuđe predložio članove Tužilačkog savjeta Crne GoreIpak, u periodu od 2012. iskazano je da je potrebno više vremena za rešavanje postupaka u prvom stepenu – što prevazilazi srednju vrednost koju ispoljavaju države članice Saveta Evrope”, navedeno je u delu izveštaja koji analizira učinak Crne Gore.
Troškovi
Tokom 2020. Crna Gora je utrošila gotovo 40 miliona evra (39.695.301€) na budžet pravosudnog sistema, objavljeno je u tekstu.
“To iznosi 64,02 evra utrošena po glavi stanovnika, odnosno 0,80 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP). To je više od srednje vrednosti država članica SE i najviši procenat BDP-a po glavi stanovnika u državama u kojima prosečna godišnja plata ne prelazi 10.000 evra”, navedeno je u izveštaju.
Profesionalni kadar
I Crna Gora, poput Srbije, spada među istočnoevropske države sa visokim brojem profesionalaca, iz oblasti pravosuđa, angažovanih na 100.000 stanovnika, zaključili su autori izveštaja Saveta Evrope.
Ne propustite: EK: Crnogorsko pravosuđe i tužilaštvo ranjivi na politički uticaj“49,8 sudija na 100.000 građana, što je najveći broj u Evropi. Takođe, brojke preostalog profesionalnog kadra takođe prevazilazi srednju vrednost angažovanih u drugim zemljama članicama SE”, piše u dokumentu.
Rešavanje sporova
Specijalizovano telo Saveta Evrope za praćenje stanja u pravosuđu u izveštaju je notiralo da su Zakon o alterenativnom rešavanju sporova i Izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, u Crnoj Gori usvojeni avgusta 2020.
“To je uticalo na povećanje broja sudskih medijacija, ali i sam broj medijatora. U 2020. zabeležen je broj od 22,4 medijatora na 100.000 građana, naspram 15,8 u 2018.", precizirano je u tekstu.
Savremena tehnologija
Crnogorski sudovi raspolažu programom za korišćenje i kreiranje digitalnih sadržaja (CMS) koji je razvijen pre više od deset godina, ukazano je u dokumentu.
“Tokom 2020. u toku je bio razvoj novog CMS-a. Inače, indeks upotrebe informacione i komunikacione tehnologije (ICT) u Crnoj Gori iznosi 5,5 – što je nešto ispod srednje vrednosti država članica Saveta Evrope. Crna Gora u to ulaže 1,8% procenata novca iz budžeta sudova - što je i dalje relativno nisko u poređenju sa opštim evropskim razmerama”, zaključeno je, između ostalog, u delu izveštaja koji se odnosi na Crnu Goru.
Ne propustite: Drobnič: Jačati nezavisnost sudstvaEvropsku komisiju za efikasnost pravosuđa (CEPEJ) 2002. osnovao je Odbor ministara Saveta Evrope.
Bavi se analizom funkcionisanja pravosudnih sistema, identifikovanjem problema u njihovom radu, utvrđivanjem učinka i načinima za poboljšanje njihovog rada.
Takođe, njen delokrug angažovanja obuhvata pospešivanje primene postojećih instrumenata Saveta Evrope i, ako je potrebno, primena novih – kao i pružanje pomoći državi na zahtev zahtev pojedine države
Jačanje pravosudnih sistema i lišavanje uticaja visoke politike, kao i borba protiv organizovanog kriminala glavni su putokaz u dokumentima kojima se procenjuje napredak kandidata u izgradnji i reformi institucija na putu integracija u Evropsku uniju.
Ne propustite: O Balkanu u Njujorku: Glavni problemi organizovani kriminal i zarobljena država, ne strani uticajU slučaju Srbije i Crne Gore, upravo je to jedno od glavnih uputstava koje se godinama može iščitati iz izveštaja Evropske komisije, kojima se procenjuje njihov učinak na putu do uključivanja u evropsku zajednicu naroda.