Sjedinjene Države povukle su se iz Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, optužujući to telo za "dugotrajnu pristrasnost protiv Izraela". Aktivisti su upozorili da će taj potez dodatno otežati promovisanje ljudskih prava širom sveta.
Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli je na konferenciji za novinare sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u Vašingtonu oštro kritikovala Rusiju, Kinu, Kubu i Egipat zbog sprečavanja američkih napora da reformiše savet.
Takođe je kritikovala zemlja koje dele američke vrednosti i koje su podsticale Vašington da ostane u savetu, "ali nisu bile spremne da ozbiljno dovedu u pitanje status kvo".
Američka ambasadorka u UN Niki Hejli i državni sekretar Majk Pompeo na konferenciji za novinare u Stejt departmentu, 19. jun 2018.
"Pogledajte koje su članice saveta i videćete užasavajuće nepoštovanje osnovnih ljudskih prava", rekla je Hejli, navodeći kao primer Venecuelu, Kinu, Kubu i Demokratsku Republiku Kongo.
“Želim da jasno stavim do znanja da ovaj potez ne znači da se povlačimo iz svojih obaveza kada je reč o ljudskim pravima. Nasuprot. Preduzimamo ovaj korak zato što nam naša posvećenost ne dozvoljava da ostanemo deo licemerne i samoljubive organizacije koja pravi parodiju od ljudskih prava", naglasila je Hejli.
Sjedinjene Države su bile na polovini trogodišnjeg mandata u tom telu svetske organizacije i već dugo su pretile da će se povući ako 47-člani savet, koji optužuju da je anti-izraelski, ne bude reformisan.
Savet je prošlog meseca glasao o pokretanju istrage ubistava u Gazi i optužio Izrael za prekomernu upotrebu sile. Protiv su glasale samo Sjedinjene Države i Australija, dok je izraelski ambasador u Ženevi optužio savet sa "širenje laži protiv Izraela".
Do povlačenja je došlo samo dan pošto je šef UN-a za ljudska prvaa Zeid Rad al Husein osudio Trampovu administraciju zabog razdvajanja dece od roditelja na granici SAD sa Meksikom. Husein je povodom povlačenja iz Saveta tvitovao “razočaravajuće, ali ne iznenađujuće vesti”.
Sara Margon iz humanitarne organizacije Hjuman rajts voč kaže da je kredibilitet Sjedinjenih Država kao promotera i zaštitnika ljudskih prava – izgubljen.
“Iako Sjedinjene Države nisu jedini promoter ljudskih prava na globalnom nivou, one imaju uticaj i snagu koje mnoge druge zemlje nemaju. Ne mislim da je ovo kraj zaštite ljudskih prava, ali druge države moraju da se udruže u koaliciju i da zajednički rade kako na promociji ljudskih prava tako i na suprotstavljanju Sjedinjenim Državama koje rade stvari poput oduzimanja dece roditeljima tvrdeći da je to zakon, a ne priznajući da je to zapravo njihova odluka”.
Evropska unija je izjavila da će nastaviti snažno da podržava multilateralizam i širi sistem Ujedinjenih nacija, izrazivši žaljenje zbog odluke Sjedinjenih Država.
“To je loša vest za Savet, za UN, za SAD. To je loša vest za sve kojima je stalo do zaštite ljudskih prava. Savet UN za ljudska prava će biti oslabljen bez Sjedinjenih Država”, izjavio je predsednik Slovenije Borut Pahor.
Niki Hejli je napomenula da bi se “SAD rado ponovo pridružile Savetu” ukoliko se sprovedu reforme. Savet UN za ljudska prava je osnovan 2006, a Sjedinjene Države su se pridružile 2009. na inicijativu bivšeg predsednika Baraka Obame.