Huper: Ideje o promeni granica nerealne

  • Jela Frančeski

Huper: Mada srpska elita često govori o putu ka Evropi, opšte je poznato da se sada uglavnom bavi pitanjem državnih granica.

Na jednom nedavnom skupu u Vašingtonu, Džejms Huper, analitičar i dobar poznavalac prilika u regionu Zapadnog Balkana, izneo je mišljenje da će Srbija u narednom periodu biti zaokupljenja pitanjem državnih granica. Koleginica Jela de Frančeski zamolila je Hupera, koji trenutno obavlja dužnost direktora organizacije PILP, koja pruža besplatne pravne usluge vladama i državama angažovanim u mirovnim pregovorima, da detaljnije objasni svoj stav.

„Mislim da srpska politička elita još uvek nije odustala od nastojanja da pripoji dodatne teritorije. To se odnosi na deo teritorije Kosova, kao i deo teritorije BiH. Međutim, sve dok takve aspiracije budu postojale - postojaće i rizik od izbijanja novog nasilja, novog rata, kao i rizik podrivanja veza Beograda sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, koje su napredovale od odlaska Miloševića do danas.“

Upitan da li su takve teritorijalne ambicije ostvarive, Huper je odgovorio.

„Uopšte ne verujem da su realne. Mislim da one jedino mogu da posluže kao politička osnova za održavanje i osvajanje vlasti unutar Srbije. Reč je o stavovima političke elite, a ne običnih ljudi. Mislim da je srpski narod mnogo više zainteresovan za ulazak u Evropsku uniju, za prosperitet Srbije, veću zaposlenost, bolje obrazovanje i bolji život. Mada elita često govori o putu ka Evropi, opšte je poznato da se sada uglavnom bavi pitanjem državnih granica. Ta tema koja je do skora bila predmet rasprava u političkim kuloarima, izneta u javnost i to od strane visokog vladinog zvaničnika kao što je potpredsednik vlade Srbije, Ivica Dačić.“

Naš sagovornik ne odobrava ni politiku predsednika Srbije, Borisa Tadića prema Bosni i Hercegovini:

„Tadić odmaže time što tretira Republiku Srpsku kao da je dodatak Srbije. On ignoriše vladu u Sarajevu, nastojeći da sa Republikom Srpskom posluje direktno. To stvara pogrešan utisak, što podstiče gospodina Dodika koji vrši stalan pritisak sa ciljem da podstakne proces raspada Bosne i Hercegovine, posle čega bi Republika Srpska mogla da se otcepi i pridruži Srbiji. Mislim da to ne može da uspe, ali Tadić podržava Dodika u tome.“

Slična nastojanja su ne samo jalova, već bi mogla da podstaknu nasilje, smatra Huper.

Mislim da ne postoji mogućnost da Bošnjaci dopuste odvajanje Republike Srpske bez borbe. To znači nasilje, rat kao i vojno angažovanje Evrope i Amerike, što bi – kao što sam rekao - potkopalo ozbiljne napore Srbije da postane konstruktivna, stabilizujuća članica zajednice evropskih zemalja što bi vodilo i konačnom pridruživanju Evropskoj uniji.“

Na pitanje da li Sjedinjene Države mogu da utiču na Beograd, Džejms Huper kaže:

„Sjedinjene Države su za sada prepustile Evropi da predvodi. Međutim, u Vašingtonu se sve više diskutuje o aktivnijoj ulozi SAD. Mislim da mnogi članovi administracije i drugi funkcioneri u Vašingtonu, smatraju da Evropljani nisu pokazali dovoljno spremnosti i da se takva pitanja ne mogu rešiti u okviru procesa pridruživanja Srbije evropskom bloku. Oni se zalažu za aktivniju ulogu SAD na Balkanu.“

Huper je na kraju podsetio da politika koja vodi do prosperitetne evropske budućnosti Srbije, podrazumeva dobre odnose sa susedima, uključujući Kosovo i Bosnu i Hercegovinu.