Srbija će morati da se odluči da li pripada evropskoj ili ruskoj sferi, s obziroma na to da će se sukob Moskve i Zapada samo intenzivirati narednih godina, kaže visoki saradnik u Centru za analizu evropske politike Janus Bugajski, koji je za Glas Amerike, između ostalog, komentarisao ruski uticaj na Balkanu, kao i tekući dijalog Beogada i Prištine.
Rusija, u pokušaju da proširi svoj uticaj, ne pravi razliku između meke i tvrde moći i koristi tradicionalnu rusko-sovjetsku taktiku, ističe za naš program analitičar Januš Bugajski.
„Dezinformisanje, agitprop, podrivanje susjeda, upotreba korisnih budala na zapadu. To nije ništa novo, sama sada postoji nova tehnologija koju mogu da koriste da bi ostvarili svoju strategiju i da bi je proširili zahvaljujući društvenim i mas medijima. Vidim da postoji ruska kampanja da se zemlje na Balkanu ili drže van NATO-a i Evropske unije ili ako su već članice, da se na neki način iskoriste kao trojanski konji. Mislim da tako posmatraju na primjer Grčku ili Bugarsku“.
Bugajski ističe da je cilj Moskve veoma jasan – stvaranje evroazijskog stuba moći.
„Što bi značilo da bi dominirali u bivšim sovjetskim republikama i imali ogroman uticaj u centralnoj i istočnoj Evropi. Istovremeno bi američki uticaj morao da bude uklonjen iz Evrope, kako bi mogli da igraju protiv mnogo slabije i podijeljene Evropske unije. Jasno je koji su ruski ciljevi. Da li će da ih ostvare, zavisiće od nas, ali i njihovih kapaciteta za koje mislim da ne odgovaraju ambicijama.“
U kontekstu aktuelnog sukoba istoka i zapada, ideja da Srbija možda da bude u oba kampa je strateški pogrešna, smatra naš sagovornik.
„Niko na zapadu neće vjerovati Srbiji, ukoliko je ona blisko vezana sa Rusijom, ekonomski, politički, diplomatski i na druge načine. Srbija, na neki način, mora da se odluči, kao što je to već uradila većina evropskih zemalja, da li je dio Evropske unije i zapadnog bezbjednosnog saveza, čak i bez članstva u NATO-u, ili pripada ruskoj sferi. Zato što mislim da se vodi rat, da smo usred prikrivenog rata, kojeg pojedini nazivaju hibridni rat. Nije samo u pitanju Rusija protiv Ukrajine, već Rusija protiv Zapada i mislim da će se intenzivirati narednih godina i zemlje će morati da se odluče. Mogu da proglase neutralnost, ali ne mogu da kažu da pripadaju objema stranama.“
Beograd tvrdi da je strateški opredijeljen za evropske integracije, dok je jedan od ključnih uslova za približavanje Evropskoj uniji – normalizacija odnosa sa Kosovom. Bugajski pozdravlja dosadašnje poteze vlade Alekdandra Vučića u pogledu dijaloga sa Prištinom.
„Dao bih joj veoma visoke ocjene kada je riječ o angažovanju sa vladom u Prištini i razumjevanju da situacija sa paralelnim strukturama na Kosovu mora da se okonča. Iako Srbija neće priznati nezavisnost Kosova u skorije vrijeme, mora da pokuša da uspostavi normalne bilateralne odnose i da ne destabilizuje region. Rekao bih da su tok razgovora i napredak koji je postignut veoma pozitivni za Srbiju.“
Naredni korak je implementacija, naglašava Januš Bugajski i zaključuje da je potrebno osigurati da obje strane ispoštuju ono što je potpisano.