Japan obeležio 75. godišnjicu nuklearnog napada na Hirošimu

Kazumi Macui, gradonačelnik Hirošime i porodice žrtava kod spomenika žrtvama atomske bombe,

Sve manji broj preživelih svedoka prvog nuklearnog napada na svetu obeležio je 75. godišnjicu dana kada je na Hirošimu bačena atomska bomba. Gradonačelnik i drugi učesnici komemoracije skrenuli su pažnju da vlada Japana odbija da potpiše sporazum o zabrani nuklearnog oružja, što smatraju licemernim.

Gradonačelnik Kazumi Macui pozvao je svetske lidere da se ozbiljnije posvete nuklearnom razoružanju, ukazujući na propuste Japana.

"Pozivam vladu Japana da posluša apele preživelih posle napada atomskom bombom, da potpiše, ratifikuje i postane deo Sporazuma o zabrani nuklearnog oružja", izjavio je Macui. "Kao jedina nacija koja je pretrpela nuklearni napad, Japan mora da ubedi globalnu javnost da se ujedini, u čast Hirošime."

Njegov govor ukazao je na pojavu koju preživeli smatraju licemerjem japanske vlade, koja je domaćin 50.000 američkih vojnika i zaštićena je američkim "nuklearnim kišobranom". Tokio nije potpisao sporazum o zabrani nuklearnog naoružanja, usvojen 2017, iako je obećao da neće razvijati nuklearno oružje, a zbog izostanka akcije, pacifističke grupe i oni koji su preživeli napad atomskom bombom vladine poteze nazivaju neiskrenim.

Atomska bomba razorila je Hirošimu 6. avgusta 1945. Tri dana kasnije, SAD su bacile drugu bombu na Nagasaki.

Sjedinjene Države su bacile prvu atomsku bombu na Hirošimu, 6. avgusta 1945. Grad je uništen i ubijeno 140.000 ljudi, uglavnom civila među kojima je bio veliki broj dece. Tri dana kasnije, Amerika je bacila drugu bombu na Nagasaki, gde je ubijeno još 70.000 ljudi. Japan se predao 15. avgusta, čime je okončan Drugi svetski rat i skoro pola veka japanske agresije u Aziji.

Preživeli, njihovi rođaci i drugi učesnici obeležili su godišnjicu eksplozije u 8 sati i 15 minuta ujutru, minutom ćutanja.

Ovogodišnja ceremonija, u Memorijalnom parku mira u Hirošimi je bila manjih razmera, a broj učesnika sveden na manje od hiljadu, što je desetina učesnika u odnosu na ranije godine, zbog pandemije koronavirusa.

Neki preživeli i rođaci posetili su park i molili se u njemu nekoliko sati pred početak ceremonije. Registar žrtava atomske bombe čuva se kod spomenika, sa natpisom: "Neka sve duše ovde počivaju u miru, jer nećemo ponoviti istu grešku."

Grupa ostarelih preživelih, nazvana "hibakuša", oseća sve jaču želju da mlađim generacijama ispriča svoje priče. Na 75. godišnjicu napada, preživeli, čiji je prosečan uzrast sada 83 godine, izrazili su žaljenje zbog sporog napreteka u nuklearnom razoružanju.

Izrazili su i gnev zbog nespremnosti japanske vlade da pomogne i sluša one koji su preživeli atomsku bombu.

"Mnogi preživeli su uvređeni što premijer ove zemlje ne potpisuje sporazum o zabrani nuklearnog oružja", izjavila je 84-godišnja Keiko Ogura, koja je preživela atomsku bombu kada je imala osam godina. "Potrebno je da nam ne-nuklearne države pomognu i vrše pritisak na japansku vladu da potpiše sporazum."

Macui je pozvao svetske lidere, posebno one iz zemalja koje imaju nuklearno oružje, da posete Hirošimu i sagledaju realnost napada atomskom bombom.