Jermenska opozicija protestuje tražeći ostavku premijera Nikola Pašinijana zbog uslova na koje je pristao u sporazumu sa Azerbejdžanom kojim su, uz posredovanje Rusije, okončane šestonedeljne borbe dve strane u području Nagorno Karabaha.
Nekoliko sati uoči planiranog skupa u četvrtak Posebna istražna služba saopštila je da je deset opozicionih lidera privedeno pod optužbama za organizovanje nezakonitih masovnih nereda.
Opozicija hapšenja smatra nezakonitim.
Nakon objave da su 10. novembra Azerbejdžan i Jermenija postigli sporazum o primirju – u Jerevanu su izbili masovni protesti tokom kojih su demonstranti upadali u zdanja koja pripadaju institucijama vlasti – kao i u tamošnji parlament.
Your browser doesn’t support HTML5
Veliki broj građana Jermenije ga odbacuje – jer Azerbejdžanu omogućava zadržavanje teritorija osovjenih tokom nedavno okončanog sukoba.
Hiljade građana je dan nakon objave o postizanju sporazuma izašlo na gradske ulice, prkoseći zabrani okupljanja, označavajući jermenskog premijera Pašinijana – izdajnikom.
„Doneo sam veoma tešku odluku za sebe i za sve nas. Ona je rezultat ozbiljne situacije u vojnom smislu i procene ljudi koji je najbolje poznaju“, objavo je Pašinijan nakon potpisivanja izjave sa predstavnicima Rusije i Azerbejdžana o, kako je ukazao, prekidu rata.
Dogovorom dve strane, uz posredovanje Rusije, obustavljeni su sukobi u kojima je od kraja septembra poginulo više od 2.000 vojnika i civila.
Your browser doesn’t support HTML5
Ihlam Alijev, predsednik Azerbejdžana, smatra da se sporazumom okončava, kako je označio, okupacija Nagorna Karabaha. Inače, reč je o međunarodno priznatoj teritoriji Azerbejdžana koja se decenijama nalazi pod kontrolom etničke jermenske manjne.
Azerbejdžan i Jermenija u sukobu su zbog planinskog područja Nagorno Karabaha još od devedesetih godina prošlog veka i raspada Sovjetskog Saveza.
Nagorno Karabah je međunarodno priznat kao azerbejdžanska teritorija, ali ga kontrolišu jermenske snage usko povezane sa Jerevanom.
Dve države ratovale su do 1994. u sukobima u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.
Rusija, Francuska i Sjedinjene Države kopredsedavaju takozvanom Minsk grupom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je predvodila mirovne pregovore od ranih devedesetih godina prošlog veka.