Energetski stručnjak, autor i saradnik vašingtonskog „Centra za strateške i međunarodne studije“, Džozef Dukert, prokomentarisao je u razgovoru za naš program izlivanju nafte u Meksičkom zalivu i konferenciju za novinare predsednika Baraka Obame posvećenu tom pitanju.
Dukert: „Predsednik je održao uspešnu konferenciju za novinare, posvećenu uglavnom katastrofalnom izlivanju nafte u Luizijani. Kao pozitivno, predsednik je odgovorao na pitanja direktno i otvoreno, dok je negativno to što je izbegao da potpuno odgovori na neka pitanja, mada je prihvatio ličnu odgovornost za događaje u Luizijani proteklih nedelja, posebno u pogledu neodlučnog reagovanja državnih agencija, ali i samih naftnih kompanija. Predsednik je ukazao da se u Luizijani i Meksičkom zalivu dogodila katastrofa bez presedana i ja lično mislim da bi reagovanje javnosti, ako se uskoro ne obustavi izlivanje nafte, moglo da postane tako ogorčeno, da bi podmorska eksploatacija nafte u Meksičkom zalivu mogla da bude obustavljena bilo privremeno bilo stalno.“
Glas Amerike: Da li će se izlivanje nafte u Luizijani odraziti na cenu i zalihe nafte?
Dukert: „Cenu nafte ne određuje eksploatacija jednog izvora, pa ni svih izvora u Meksičkom zalivu, mada se u tom regionu proizvodi 30 odsto domaće nafte. Cena nafte se određuje na svetskom tržištu, tako da gubitak nafte iz jedne bušotine nije toliko zabrinjavajući, ali jesu ekološke posledice izlivanja, pa i ekonomske. Pre ove katastrofe, vrednost kompanije ‘Britiš petroleum’ je procenjena na hiljadu milijardi dolara, na osnovu njene berzanske vrednosti i rangirana na drugo mesto po veličini među privatnim naftnim kompanijama na svetu. Svakako da će se moratorijum na dalju eksploataciju nafte u Meksičkom zalivu odraziti na njene prihode, njene dalje investicije, kao i ulaganja drugih kompanija u domenu podmorske eksploatacije nafte. ‘Britiš petroleum’ je od početka izlivanja izgubio trećinu svoje vrednosti, što bi moglo da ga obeshrabri od daljeg investiranja u podomorsku naftnu eksploataciju u Sjedinjenim Državama i svetu, što nikome ne ide u prilog.“
Glas Amerike: Kako u tom svetlu procenjujete izglede za dalju podmorsku eksploataciju nafte?
Dukert: „Uprkos svemu, treba da nastavimo eksploataciju nafte u područjima duž obala Virdžinije, Aljaske, pa i Kalifornije, ali to se, po svemu sudeći, neće dogoditi skoro. Međutim, najvažnija posledica izlivanja nafe u Luizijani bi moglo da bude ne povećanje, nego smanjenje cena nafte. Naime, predsednik je nagovestio da bi ova katastrofa mogla da mu ide u prilog, pa je kao jedan od svojih argumenata predočio da bi republikanci u Kongresu trebalo da mu pomognu pri usvajanju sveobuhvatnog energetskog zakona, kojim bi se uzela u obzir ne samo potražnja, nego i potrošnja nafte, odnosno, benzina, koji će se ubuduće trošiti sve manje - zbog strepnji u vezi sa klimatskim promenama, a taj trend će se nastaviti. Nova strahovanja oko podmorske eksploatacije nafte podstaćiće zakonodavce da preduzmu nove korake u pravcu alternativnih i obnovljivih energetskih izvora.“