Pre 150 godina, u jeku građanskog rata, tadašnji američki predsednik održao jedan od najpoznatijih govora u istoriji...
Pre 150 godina, 19. novembra 1863, na vrhuncu američkog građanskog rata, predsednik Abraham Linkoln održao je kratak govor na bojnom polju u Getisburgu, u Pensilvaniji. Krvava bitka koja se na tom mestu odigrala nekoliko meseci ranije sada se smatra prekretnicom u tom ratu. Linkoln je tokom posvećenja jednog groblja odao poštu vojnicima koji su se borili u Getisburgu, stavivši naglasak na slobodu i jednakost.
U svom dvominutnom govoru, predsednik Linkoln se prisetio borbe u Getisburgu, u kojoj su stradale desetine hiljada vojnika Unije i Konfederacije. On je odao poštu, kako je rekao „hrabrim muškarcima, živim i poginulim koji su se ovde borili“.
Od 1861. do 1865. severne države odnosno Unija, borile su se protiv Juga ili Konfederacije, koja se otcepila od nacije zbog nekoliko pitanja, uključujući ropstvo.
Martin Džonson, profesor istorije na Majami univerzitetu u Ohaju, napisao je novu knjigu pod nazivom „ Pisanje getisburškog govora“. On ukazuje da je predsednik nastojao da stekne dalju podršku za Uniju, dok se građanski rat i dalje sporo odvijao.
„On je znao da mora da uveri naciju u važnost cilja i iznese zašto je taj rat bio toliko važan i ključan“.
Neposredno pre no što je otišao u Getisburg, predsednik je bio u kući u Vašingtonu, gde je inače odlazio da izbegne gužvu u Beloj kući. Kali Hokins, direktorka programa u toj sada renoviranoj kući, kaže da ona nije bila letnjikovac, jer se odmah do nje nalazilo vojno groblje.
„To mu je pružalo priliku da razmišlja i razmatra svoje ideje o građanskom ratu i emancipaciji. Linkoln je svakodnevno posmatrao sahrane“.
Te ideje, kaže Kali Hokins, verovatno su uticale na njegovo pisanje Getisburškog govora, za koji je iz Američke Deklaracije o nezavisnosti pozajmio rečenicu „svi su ljudi rođeni jednaki“. Linkoln je takođe govorio o „novoj naciji, stvorenoj u slobodi“ i „novom rodjenju slobode“.
Reči Abrahama Linkolna naišle su na odjek kod 12-godišnje Keri Otal.
„On je zemlju izvukao iz ropstva, a sloboda za sve je veoma važna. Robovlasnici su smatrali da imaju slobodu da poseduju robove, ali su robovi verovali da i oni kao svi drugi imaju pravo na slobodu i mislim da je on svima pružio tu slobodu koju zaslužuju“.
Istoričar Džonson navodi da je Linkoln napisao govor u Beloj kući i potom ga dovršio u kući u Getisburgu. Vest o govoru se brzo proširila.
„Ovaj govor je postao popularan i važan gotovo odmah, jer su mnogi ljudi, posebno urednici dnevnih listova i političke ličnosti, shvatili da je on sadržao sažetu lekciju o gradjanskom ratu. U roku od nekoliko meseci, taj govor je korišćen u političkim nastupima. Veoma brzo je postao deo američkog sećanja o tome šta je građanski rat značio“.
Džonson takođe ukazuje da je Getisburški govor postao poznat širom sveta.
„O njemu se uči u školama u Japanu, Nigeriji, Argentini i drugde“.
U svom govoru predsednik Linkoln je rekao „svet neće primetiti, niti pamtiti šta mi ovde kažemo“. Nije tada bio svestan da će svet ne samo primetiti i pamtiti, već da će taj govor postati jedan od najpoznatijih u istoriji.
U svom dvominutnom govoru, predsednik Linkoln se prisetio borbe u Getisburgu, u kojoj su stradale desetine hiljada vojnika Unije i Konfederacije. On je odao poštu, kako je rekao „hrabrim muškarcima, živim i poginulim koji su se ovde borili“.
Od 1861. do 1865. severne države odnosno Unija, borile su se protiv Juga ili Konfederacije, koja se otcepila od nacije zbog nekoliko pitanja, uključujući ropstvo.
Martin Džonson, profesor istorije na Majami univerzitetu u Ohaju, napisao je novu knjigu pod nazivom „ Pisanje getisburškog govora“. On ukazuje da je predsednik nastojao da stekne dalju podršku za Uniju, dok se građanski rat i dalje sporo odvijao.
„On je znao da mora da uveri naciju u važnost cilja i iznese zašto je taj rat bio toliko važan i ključan“.
Neposredno pre no što je otišao u Getisburg, predsednik je bio u kući u Vašingtonu, gde je inače odlazio da izbegne gužvu u Beloj kući. Kali Hokins, direktorka programa u toj sada renoviranoj kući, kaže da ona nije bila letnjikovac, jer se odmah do nje nalazilo vojno groblje.
„To mu je pružalo priliku da razmišlja i razmatra svoje ideje o građanskom ratu i emancipaciji. Linkoln je svakodnevno posmatrao sahrane“.
Te ideje, kaže Kali Hokins, verovatno su uticale na njegovo pisanje Getisburškog govora, za koji je iz Američke Deklaracije o nezavisnosti pozajmio rečenicu „svi su ljudi rođeni jednaki“. Linkoln je takođe govorio o „novoj naciji, stvorenoj u slobodi“ i „novom rodjenju slobode“.
Reči Abrahama Linkolna naišle su na odjek kod 12-godišnje Keri Otal.
„On je zemlju izvukao iz ropstva, a sloboda za sve je veoma važna. Robovlasnici su smatrali da imaju slobodu da poseduju robove, ali su robovi verovali da i oni kao svi drugi imaju pravo na slobodu i mislim da je on svima pružio tu slobodu koju zaslužuju“.
Istoričar Džonson navodi da je Linkoln napisao govor u Beloj kući i potom ga dovršio u kući u Getisburgu. Vest o govoru se brzo proširila.
„Ovaj govor je postao popularan i važan gotovo odmah, jer su mnogi ljudi, posebno urednici dnevnih listova i političke ličnosti, shvatili da je on sadržao sažetu lekciju o gradjanskom ratu. U roku od nekoliko meseci, taj govor je korišćen u političkim nastupima. Veoma brzo je postao deo američkog sećanja o tome šta je građanski rat značio“.
Džonson takođe ukazuje da je Getisburški govor postao poznat širom sveta.
„O njemu se uči u školama u Japanu, Nigeriji, Argentini i drugde“.
U svom govoru predsednik Linkoln je rekao „svet neće primetiti, niti pamtiti šta mi ovde kažemo“. Nije tada bio svestan da će svet ne samo primetiti i pamtiti, već da će taj govor postati jedan od najpoznatijih u istoriji.