Više od 50 poginulih u napadu u Kabulu, najviše žrtava - srednjoškolke

Povređena žena posle eksplozije u Kabulu u Avganistanu, 8. maja 2021.

Najmanje 55 osoba je poginulo a više od 150 je ranjeno u eksplozijama koje su izazvali automobil bomba i granate ispred jedne škole u Kabulu. Predsednik Ašraf Gani za napad je okrivio pobunjene Talibane.

Visoki zvaničnik ministarstva unutrašnjih poslova izjavio je za Rojters da su većina žrtava bile učenice koje su izlazile iz škole Sajed ul Šulada. To je zajednička škola za dečake i devojčice koji, međutim, nastavu pohađaju u odvojenim smenama. Napad se dogodio za vreme druge smene, u kojoj su devojčice, izjavila je za Rojters portparolka ministarstva prosvete Nadžiba Arijan.

Povređeni đaci prebačeni su u obližnju bolnicu dok su desetine članova porodice očajnički tražili svoje ćerke i sinove, ispričao je za Rojters jedan očevidac.

Kabul je u stanju visoke pripravnosti od kada je Vašington prošlog meseca objavio planove povlačenja svih američkih vojnika do 11. septembra. Avganistanski zvaničnici navode da su Talibani pojačali napade širom zemlje posle tog saopštenja.

Ne propustite: Ofanziva talibana posle isteka prvog roka za povlačenje SAD

Nijedna grupa nije preuzela odgovornost za napad. Portparol Talibana Zabihula Mudžahid rekao je da ta grupa nije bila umešana i osudio je napad.

Eksplozija se dogodila u zapadnom Kabulu, delu grada u kome većinom žive šiitski muslimani, i često je bio meta napada ekstremista Islamske države.

"Strahoviti napad u Dašt-i-Bračiju u Kabulu je teroristički akt dostojan prezira", napisala je na Tviteru misija Evropske unije u Avganistanu.

"Pošto su mete uglavnom bile učenice, ovo je napad na budućnost Avganistana", saopštila je Unija.

Predsednik Gani je okrivio pobunjene Talibane. "Eskalacijom svog nelegalnom rata i nasilja, Taliban je još jednom pokazao da ne samo što nemaju volju da reše trenutnu krizu na miran način, već dodatno komplikuju situaciju".

Taliban i SAD su prošle godine potpisali sporazum o okončanju 20-godišnjeg rata, koji je započeo kada su SAD i saveznici izvršili invaziju posle terorističkih napada Al Kaide 11. septembra 2001, zato što je vlada Talibana u Avganistanu pružila utočište lideru Al Kaide, Osami bin Ladenu.

Prema sporazumu, Vašington je trebalo da povuče vojnike u zamenu za bezbednosne garancije Talibana, koji je, pak, trebalo da započne mirovne pregovore sa avganistanskom vladom. Pregovori su počeli prošle godine, ali su onda zastali.

Napadi Talibana na strane vojnike su u velikoj meri prestali, ali oni nastavljaju da napadaju vladine snage. Novinari, aktivisti i akademici takođe su izgubili život u napadima za koje se krivi Taliban, iako je pokret odbacio odgovornost za njih.

Prošlog meseca, Vašington je saopštio da rok za povlačenje vojnika pomera sa 1. maja na 11. septembar, a Talibani su upozorili da će to pomeranje ostaviti posledice na dogovor.