Za svake olimpijske igre gradi se olimpijsko selo u kojem bude smeštene hiljade i hiljade onih koji će se takmičiti za medalje. A šta se dešava sa hiljadama novinara, koji prate takmičenja i izveštavaju o njima? Gde oni odsedaju? Dok su mnogi u raznim hotelima svuda po gradu, većina je smeštena u takozvanim medijskim selima, obično novoizgrađenim višespratnicama u predgrađima, gde će stanovi posle olimpijskih igara biti ili za prodaju ili za iznajmljivanje. Novinar Glasa Amerike Park Bruer i njegove ostale kolege iz Glasa Amerike odseli su u jednom trakvom kompleksu, zapadno od centra Rio de Žaneira.
Ono se jednostavno zove Barra - medijsko selo broj 1. Broj 2 je preko puta, a zajedno u dva velika kompleksa smešteno je više od 2.500 novinara. Udaljeni su 30 minuta od Olimpijskog parka, ali oko 90 minuta od čuvene plaže Kopakabana.
Kao i za većinu objekata građenih za Igre u Riju, organizatori su se takmičili sa vremenom da završe zgrade za novinare, što – kako kaže Dirk Gerlo, belgijski reporter, koji je do sada izveštavao sa osam olimpijskih igara, znači da imaju svoje nedostatke.
"Kada uđete u stan odmah vam je jasno da su naravno sve morali da završe veoma brzo. U našem stanu imali smo problema sa wc šoljom, tuševima i drugim stvarima"
Međutim, Gerlo smatra da su uslovi u medijskom selu na neki način poziv na skromnost.
"Znate da je ovo mesto koje nema veliki budžet. Ne možemo da ga poredimo sa onim što imamo u Belgiji. Hrana je osnovna, ali to je OK. Svi smo navknuti na tako veliki luksuz, ali mislim da treba da prihvatimo stvari kakve jesu i radimo svoj posao".
Ovde možete pronaći šta god vam je potrebno, bilo da je reč o teretani ili bazenima. Postoje zajedničke prostorije, kafeterija, čak i vešernica, u kojoj besplatno možete da operete svoje stvari - ukoliko ima slobodnih mašina.
Međutim, kao i većina izveštača, Alison Morou kaže da ima premalo slobodnog vremena za uživanje u pogodnostima.
"Moja soba je pored bazena, imam pogled na bazen. Mislim, nikad nisam tu, tako da ne mogu na bazen, ali sviđa mi se ovde. Imaju malu prodavnicu u kojoj ima sve što vam je potrebno, što olakšava stvari. Moglo bi da bude mnogo gore".
Prodavnica, u kojoj su cene znatno više nego u tradicionalnim supermarketima, predstavlja oazu za stanovnike medijskog sela. Najveća gužva je između osam sati uveče i ponoći, kaže Ana Beatris, koja radi u prodavnici. To svakako nije iznenađenje, s obzirom koliko traju takmičenja.
"Ovde turisti uglavnom kupuju pivo i vodu, nekad i stvari za grickanje, a ponekad hranu koja se sprema u mikrotalasnoj, ako umiru od gladi".
A čak i na kraju dugog radnog dana, posle praćenja Igara, tu je bar koji je otvoren do kasno u noć, za one koji i dalje imaju energiju za piće ili dva pre odlaska na spavanje.