Život Njujorčana deceniju posle napada

Tokom decenije posle terorističkih napada 11. septembra 2001. Njujork je bio suočen sa brojnim terorističkim pretnjama kao i ekonomskim padom. Ipak, nastavio je izgradnju, privlačeći nove stanovnike i preko 40 miliona turista svake godine. Njujorčani sebe vide kao tvrd orah.

Iz mnogo uglova, Njujork izgleda isto kao što je izgledao pre deset godina. Tajms Skver još vrvi, prepun ljudi i automobila. Peta avenija još priziva. Statua slobode u Njujorškoj luci još je simbol dobrodošlice.

Medjutim, praznina na nebu na mestu gde su nekada stajale kule Svetskog trgovinskog centra jeste drugačija. Podsetnik na ono što se promenilo.

Stanovnici Njujorka Džen Džafi i Adam Sils, roditelji jednogodišnjeg Ajzaka, kažu da retko misle na te napade, mada je Njujork i dalje verovatna meta za teroriste. Oni vole svoj kulturno raznoliki kvart u Bruklinu.

„Volim što sam deo ove zajednice, volim što sam deo grada. Volim ove ljude, raznolikost i dinamičnost. Volim da, dok šetam niz ulicu, čujem različite jezike“, kaže Džen.

Adam Sils dodaje kako je ponosan što se Njujork brzo oporavio nakon napada: „To je na neki način potvrdilo imidž koji je grad uvek imao, da je to jako otporno mesto, u kojem smo u stanju da se hvatamo u koštac sa velikim izazovima, jer ljudi imaju neverovatnu sposobnost da to, ne samo absorbuju, već da se iznad toga uzdignu.“

„Interesantno je da je Njujork veoma različito reagovao na 11. setpembar u odnosu na ostatak zemlje“, kaže profesor psihologije na univerzitetu Kolumbija, Džordž Bonano. On proučava tugu i kolektivnu traumu. Kaže da istraživanja pokazuju da su se Njujorčani brže oporavili no drugi Amerikanci.

„U poredjenju sa ostatkom zemlje, anksioznost i opšta uznemirenost bili su širom zemlje na veoma izraženi u ostaloim delovima zemlje nekoliko godina nakon 11. septembra, ali to nije bio slučaj u Njujorku“, smatra Bonano.

Pa ipak neki stanovnici Njujorka još su duboko pogodjeni. Žutelka Sipajtu je pravnik u jednoj advokatskoj kancelariji u Njujorku: „Kad gledam prizore napada 11. septembra još uvek mi se plače i srce mi se cepa. Pa i sada dok pričamo mi se plače, zbog sećanja na taj dan. Bilo je teško.“

Ona dodaje da voli da živi u Bronksu u blizini svoje porodice. Voli Njujork. Ali se ne oseća bezbednom. Ima strahove zbog svoje 13 godišnje ćerke Aliksandi:
„Želim da odem u neki miran, nepoznat gradić gde nema podzemne želenice, solitera, jer mislim da Njujork privlači preveliku pažnju terorista.“

Sepeda se brine da je masovni javni prevoz ranjiv. Ona bi volela da njena ćerka ne mora da ide metroom u školu: „Strahujem da bi nešto moglo da joj se desi. I da neću biti tu da je zaštitim.“

Drugi ne vide smisao u strahovanju. Adam Sils kaže da ga brak i činjenica da je otac čine još više privrženim Njujorku. „To da vam je čitav svet koncentrisan ovde i da tu podižete porodicu je nešto specijalno, jer mislim da je ovo važno i posebno mesto.“

Mnogi dele njegovo mišljenje. Očekuje se da se još milion ljudi preseli u Njujork u narednih 20 godina.