Hiljadama godina, kanui su bili primarno sredstvo putovanja za Američke Indijance poznate kao Priobalni Sejliš narodi. Plemensko kanu putovanje, spektakularni događaj koji slavi domorodačka plemena zapadne obale, se vratilo posle pauze zbog pandemije Kovida 19. Oko 100 tradicionalnih kanua doplovilo je u Sijetl na svečanosti.
To je kraj putovanja na vodi koje je trajalo danima ili nedeljama. Približavajući se obali Alki Biča u Sijetlu, kanu porodice, koje predstavljaju desetine priobalnih starosedilačkih plemena drže svoja vesla podignuta u vis, pokazujući domaćinima da dolaze u miru. Neki kanui stigli su čak sa Aljaske, veslajući preko 2.000 kilometara.
Putnica kanua Nord Tajd sa Aljaske kaže da je to njihovo prvo plemensko putovanje i da neće biti poslednje:
"Naši duhovi zaista uživaju danas. Među svima vama, vi ste sada naša porodica, i mi vas veoma cenimo u našim srcima. Veoma smo gladni i umorni, i ponizno tražimo dozvolu da se iskrcamo na obalu."
Svake godine, drugo pleme preuzima ulogu domaćina glavnog kulturnog događaja. Ove godine to je Maklšut, a putovanje se vraća posle pauze zbog pandemije Kovida 19.
Doni Stivenson, potpredsednik plemenskog saveta Maklšuta poželeo im je dobrodošlicu.
"Drago mi je što mogu da vam poželim dobrodošlicu na našoj zemlji, dobrodošlicu u našim vodama i dobrodošlicu na našim obalama. Znamo da su naši preci ovde da vas pozdrave i znamo da su vaši preci putovali sa vama. Molim vas, izađite na obalu. Imate dozvolu."
Godišnje putovanje plemena kanuima ima značajnu ulogu u kulturnom obnavljanju tradicije priobalnih plemena.
“Ovo zovemo autoputem naših predaka, jer tako su naši preci putovali mnogo pre dolaska belaca", kaže Erik Dej iz plemena Svinomiš.
Putovanje zahteva pažljivo planiranje, trening, pa čak i buđenje u 3 ujutru da bi se otišlo sa plimom.
Filip Red Igl, sa Univerziteta države Vašington, ističe da je to fizički, mentalno i emocionalno veoma teško putovanje.
"I treba da bude. Ako ćeš nešto da postigneš, ako ćeš morati da veslaš 30 milja, moraš da veslaš 30 milja, a to nije lako."
Tu je i nova kanu porodica, interplemenski tim starosedliačkih studenata – oni su se pripremali za putovanje više od godinu dana, uključujući rezbarenje svojih kanua, koje je dizajnirao Filip Crveni Orao.
Alika Burdžet, američki indijanac sa Havaja, objašnjava kako je rezbario nešto više od godinu dana na jednom veslu:
"I stvarno je proces dvostruki. Praviš to, kao što to od tebe pravi rezbara.”
Putovanje je zajednički napor - od pomoćnih čamaca koji čuvaju veslače, do plemena domaćina.
Džejson Elkins, predsednik pleneskog saveta Maklšuta kaže da se oni oslanjaju na sve da bi se udružili kao domaćini:
"Od ljudi koji samo kuvaju ribu i školjke, koji pripremaju lekove koje će pokloniti drugima, uz razne druge predmete. Očekujemo oko osam hiljada ljudi, i preko 100 kanua."
Na kraju puta, veslači su iscrpljeni, ali neki kažu da se nikada nisu bolje osećali.
Rajder Smit, iz plemena Navaho siguran je da će to da uradi ponovo. “Prihvatio sam ovu ogrlicu kao obećanje da ću se vratiti."
Adia Bouven, iz plemena Gornji Skegit oseća se ponosno i nadahnuto.
“Kultura nikada nije nestala. Samo je bila pauza. Osećam se kao da bolje razumem sebe. Bolje razumem svoje pretke."
Plemenski vođe kažu da će možda biti potrebne generacije da se u potpunosti nadoknadi gubitak kulture i starosedilačkih jezika, ali oni koji su učestvovali u putovanju plemenskim kanuima, odneće ono što su naučili nazad kući.