"Dijalog Sjedinjenih Američkih Država i Srbije ne može se pokrenuti pre rešavanja kosovsko-srpskih odnosa", izjavio je za Glas Amerike Čarls Kapčan, nekadašnji specijalni savetnik za Evropu u administraciji bivšeg predsednika SAD-a Baraka Obame.
Spor Srbije i Kosova Kapčan označava najsloženijim na području Zapadnog Balkana.
"Američko-srpski dijalog ima dva dela, prvi se odnosi na pregovore o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, a drugi obuhvata više bilateralnih pitanja", smatra Kapčan.
Ne propustite: Vučić za Glas Amerike: Razumemo stav SAD, ali borimo se za svoje intereseTaj diplomata, u razgovoru za Glas Amerike, izneo je tvrdnju da su se glavni pregovarači u briselskom dijalogu, predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači, već dogovorili o scenariju razmene teritorije dve strane - u šta se, navodi Kapčan, umešao odlazeći premijer Kosova Ramuš Haradinaj.
"Ukoliko se taj dogovor sada posle njegovog odlaska ipak postigne, mogao bi da usledi širi razgovor o odnosima Srbije i Sjedinjenih Država. Ali i bliže razmatranje odnosa Srbije sa Rusijom, kao i sa Republikom Srpskom", kaže Kapčan.
Ne propustite: Džozef za Glas Amerike: Pompeov fokus na obnavljanju dijaloga, ne na drugim scenarijimaMeđutim, prema njegovim rečima, sve dok su Srbija i Kosovo na suprotnim stranama - ne samo što ne može doći do većeg pomaka, već ostaje otvoren i prostor za rusko mešanje.
“Rusi su veoma vešti u korišćenju etničkih, političkih ili verskih tenzija u regionu. Rusi nastoje da spreče približavanje zemalja regiona Zapadu kao i njihov ulazak u NATO. Nastojali su da zaustave ulazak Crne Gore i Severne Makedonije u Alijansu, ukazuje američki diplomata.
Ne propustite: Stronski: Vučić traži Putinovu saglasnost za sporazum sa Kosovom"Trenutno se mešaju u interese Srbije. Vrlo dobro znaju da ulazak Srbije u Evropsku uniju u velikoj meri zavisi od postizanja sporazuma Beograda i Prištine. Taj dijalog do sada nije ostvario rezultate. Srbija smatra da može da postigne prednost oslanjajući se na veze sa Rusijom nasuprot Zapadu. Ukoliko bi Beograd i Priština, našli rešenje, verujem da bi Srbija preorijentisala svoju diplomatiju prema Zapadu, jer bi shvatila da je ulazak u evropski blok končano sasvim izvodljiv", kaže Kapčan koji smatra da bi tako nešto vremenom oslabilo i veze Srbije i Rusije.
Nedavnu posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji Čarls Kapčan vidi kao znak da je Francuska, kako se izrazio, na neki način preuzela od Nemačke ulogu lidera evropske diplomatije.
“Sve doskora Nemačka je bila u dominantnom položaju, dok je Makron manje-više bio saglasan sa time. Kancelarka Angela Merkel je bila mnogo aktivnija po pitanju Zapadnog Balkana, pa i po pitanju Ukrajine. U međuvremenu, Makron je nedavno imao sastanak sa Putinom na kojem je on preuzeo inicijativu u pogledu rešenja krize u istočnoj Ukrajinu. Istovremeno je postao aktivniji od Merkel i u politici prema Balkanu", kaže Kapčan.
Ne propustite: Makron: Novi list u odnosima i novo partnerstvo Srbije i FrancuskeOn međutim ukazuje da mu deluje da u Evropi ne postoji konzensus u pogledu rešenja za spor Kosova i Srbije i sporazuma koji bi trebalo da postignu dve strane u pregovorima koje vode posredstvom Evropske unije.
"Odlazeća visoka predstavnica EU Federika Mogerini nije sasvim otvoreno bila saglasna sa razmenom teritorija između Srbije i Kosova, ali je bar bila spremna da razmotri takvu mogućnost. Makron se nije izjasnio u punoj meri po tom pitanju, tako da evropski stav o toj ideji ostaje nejasan", ukazuje Kapčan.
U tom smislu, Evropa se takođe postavlja na drugi način nego Amerika, nastavlja Kapčan.
“Izgleda da je Trampova administracija spremnija da radi na rešenju nego evropske zemlje", zaključuje Kapčan.
Ne propustite: Amerika se aktivno vraća na BalkanIstaknuti američki diplomata, koji je svojevremeno objavio komentar u Njujork Tajmsu protiveći se razmeni teritorija kao vidu, kako ga je označio, etničkog čišćenja kaže da takvo rešenje i dalje smatra neprijatnim. Imalo bi, međutim kako kaže smisla, ukoliko bi dovelo do rešenja spora dve strane.