Najveći deo infrastrukture i kuća je obnovljen, dok trgovina i turizam cvetaju. Međutim, uragan Katrina je promenio etnički sastav stanovništva tog grada.
Deset godina posle Katrine, grad koji je izgledao kao da je na izdisaju, snažno se oporavio.
“Deset godina kasnije ponosni smo da se pohvalimo onim što je - kako verujemo - najveća renesansa bilo kog grada u istoriji, bilo gde”.
Nju Orleans je danas mlađi grad, kaže Koplin, delom zbog toga što svojom kulturom, muzikom i hranom privlači mlade.
“Imamo gotovo 500 više restorana u Nju Orleansu danas, nego što je to bio slučaj pre Katrine; znači, imamo manje ljudi, ali više restorana.”
Grad se takođe promenio na mnogo drugih načina, poboljšana je infrastrukura, škole su bolje, a broj stanovnika se smanjio, ali je populacija više raznolika.
Alison Plajer, koja prati statističke promene za Centar za podatke u Nju Orelansu, kaže da grad sada ima oko 385.000 stanovnika, što je 100.000 manje od popisa 2.000. godine.
“Grad ima oko 100.000 manje Afroamerikanaca nego što ih je bilo pre Katrine. Takođe ima oko 10.000 manje belih stanovnika. Imamo više Latinoamerikanaca i Azijata nego ranije”.
Latinoamerikanci su došli iz Teksasa i drugih država zbog privremenih radnih mesta u građevinskoj industriji, ali su mnogi od njih ostali.
“U Luizijani posle Katrine, za ponovnu izgradnja domova su bile potrebne godine, tako da su se na kraju mnogi ljudi ovde i nastanili”.
Mnogi mladi ljudi, koji su došli kao dobrovoljci u danima kada je bila intenzivno pružana pomoć, takođe su ostali.
Nova demografska mešavina je promenila neke oblasti, ali Alison Plajer kaže da autentičnost gradske kulture nije izložena riziku.
“Nju Orleans se nije pretvorio u Diznilend ili nesto sasvim različito od onoga što je bio pre Katrine. To je i dalje u velikoj meri onaj stari Nju Orleans”.
Izazov za graske lidere je da koristi od promena preliju u sve sektore ovog raznolikog društva.