Poseta predsednika Džona F. Kenedija Dalasu 22. novembra 1963. bila je zamišljena kao način da se ojača podrška gradjana Teksasa njegovoj kampanji za reizbor 1964. Medjutim, metak atentatora okončao je Kenedijev život, što je dogadjaj koji je i danas predmet kontroverze. Od tog vremena, agenti Tajne službe, čiji je zadatak bio da štite predsednika Kenedija, retko su govorili o tom danu. Medjutim, u knjizi nazvanoj “Kenedijevi telohranitelji”, bivši agent Klint Hil objašnjava kako se taj dan odvijao, i kako mu je promenio život.
Bivši agent Tajne službe Klint Hil kaže da je pružanje zaštite predsedniku Džonu Kenediju bilo veliki izazov.
“Predsednik Kenedi voleo je da se upoznaje i meša sa ljudima, nije želeo da se iko ispreči izmedju njega i gradjana.”
22. novembar 1963. počeo je kao većina predsednikovih poseta… iako se odvijala u delu zemlje - Teksasu – koji nije bio oduševljen predsednikom.
“Bilo je to veoma konzervativno područje, a Kenedija nikako niste mogli da opišete kao konzervativca, tako da se smatralo da bi mogli da se pojave neki problemi. Ali nismo imali nikakvu pretnju, nikakvu informaciju zbog koje bismo očekivali veći problem.”
Bivši agent Tajne službe Klint Hil
Dok je predsednikova kolona automobila prolazila pored trga Dili u Dalasu Hil se vozio iza predsedničke limuzine.
“Čuo sam eksplozivan zvuk sa desne strane, iz zadnjeg dela kolone. Video sam kako se predsednik uhvatio za grlo i savio u levu stranu, i znao sam da nešto nije u redu… tako da sam skočio i pojurio ka predsednikovom automobilu u nameri da se popnem na njega. Do trenutka kad sam skoro stigao do automobila…ispaljen je treći hitac koji je pogodio predsednika u glavu i teško ga ranio. Krv i delići mozga su prsnuli na automobile, na mene… na gospodju Kenedi. Ona je probala da prikupi te deliće i popela se na zadnji deo automobila. Zgrabio sam je i dao sve od sebe da je vratim na sedište. Kada sam to uradio, predsednik joj je pao u krilo. Ja sam uskočio u sedište i legao preko njih dvoje. Okrenuo sam se i prstima signalizirao automobilu iza nas.”
Dogadjaj je trajao manje od minuta, ali je ostavio večni ožiljak na psihi Klinta Hila.
“Osećao sam se krivim, odgovornim. Bio sam jedini agent koji je bio u mogućnosti da nešto uradi tog dana.”
Atentat je potresao naciju, i Tajnu službu. Klint Hil je radio u ozbebedjenju još tri predsednika, ali se 1975., potonuo u depresiju, penzionisao.
2009, spisateljica Lisa Mekubin zatražila je intervju sa njim u želji da objavi knjigu.
“Dao je jedan intervju 1975, za program ‘60 minuta’ u kome je praktično doživeo nervni slom na televiziji. Posle toga se potpuno povukao u izolaciju.”
Uz podsticaj njegovog prijatelja, bivšeg agenta a sada autora Džeralda Blejna, Hil i drugi agenti koji su bili u Dalasu tog dana odlučili su da govore, delom da bi dokumentovali kakav je uticaj atentat imao na njih.
Hil kaže da je prošlogodišnje objavljivanje knjige “Kenedijevi telohranitelji” za njega bilo lekovito.
“Posebno to što smo mogli da izadjemo pred ljude, razgovaramo o knjizi i odgovaramo na brojna pitanja, jer i danas postoji mnogo pitanja.”
Jedno pitanje koje se često postavlja je da li je postojalo više atentatora. Hil podržava zaključak Vorenove komisije da je Li Harvi Osvald bio jedini napadač.