Većina studija o doniranju bubrega bavi se primaocima i njihovom prilagođavanju na nov bubreg. Ali jedna nova studija bavi se time koliko se dobro osećaju donatori posle hirurške operacije.
Bubrezi su među najtraženijim doniranim organima širom sveta, navodi Svetska zdravstvena organizacija. Kako bi se izborile sa nestašicom, neke bolnice uspostavile su programe za povezivanje pogodnih donatora sa primaocima. U bolnici Univerziteta „Džons Hopkins“, 2006. je održana konferencija za novinare na kojoj je objavljena uspešna hirurška operacija koja je obuhvatila deset ljudi, pet donatora i pet primalaca. Lekar Dori Segev, koji je bio jedan od hirurga, govori o ovom problemu u intervjuu za Glas Amerike.
„Svake godine na našoj listi ima sve više ljudi koji su kandidati za transplantaciju bubrega, zato što sve više ljudi ima bubrežne probleme.“
Ljudi često postaju donatori zašto što je njihovim najbližim potreban bubreg. Neki to rade iz humanih razloga. To je bio motiv za Džudi Pejn.
„Ne mislim da je to toliko teška odluka. Volim da dajem drugima. Želim da sa drugima podelim ono što mogu od sopstvenih blagoslova.“
Doktor Segev je proučavao više od 80 hiljada živih donatora bubrega od trenutka izvođenja hirurške operacije do tri meseca kasnije.
„Ustanovili smo da je donacija živih ljudi veoma bezbedna, rizik od smrti zbog donacije bubrega je 3 u 10 hiljada, što je mnogo manje od rizika u skoro svim ostalim hirurškim operacijama kojima možete biti podvrgnuti.“
Segev kaže da je istraživanje pokazalo da muškarci i Afro-amerikanci imaju nešto veći rizik od smrti posle doniranja organa nego ostale grupe, ali da je rizik i dalje mali i da nema nikakve veze sa životom sa jednim bubregom.
„Ako uporedite žive donatore sa ostalim zdravim ljudima u populaciji, ne postoji povećan rizik od smrti koji može da se poveže sa životom sa jednim, umesto sa dva bubrega.“
Istraživanje je pokazalo da je broj donatora starijih od 50 godina udvostručen. To je jedan od razloga zbog kojih lekari žele da znaju koliki je rizik kod svih grupa, pre nego što se upuste u hirurški zahvat. Studija je objavljena u „Časopisu Američkog medicinskog udruženja“.