91-godišnji diplomata, koji je služio u administracijama predsednika Forda i Niksona, i danas je snažan i uticajan glas u spoljnopolitičkoj sferi. Povodom četvrt veka od pada Berlinskog zida, Kisindžer je razgovarao sa novinarom Glasa Amerike, Mihajlom Gutkinom.
Henri Kisindžer je razočaran što, 25 godina posle pada Berlinskog zida, današnjicu obeležavaju tenzije i neizvesnost.
“Tužan sam zbog situacije u kojoj smo se našli. Verujem da Rusija mora da bude integralni deo medjunarodnog sistema. Za vreme Hladnog rata, opirao sam se onome što sam doživljavao kao sovjetski pritisak, ali sam i tada verovao, a sada to mislim još više – da je važno pronaći način da se ostvari odnos saradnje sa Rusijom i drugim zemljama.”
Medjutim, postizanje kooperacije je sve teže u vreme kada, prema rečima predstavnika NATO-a, ruski vojni avioni nadleću Evropu.
“Stvar je u tome što moramo da donesemo fundamentalnu odluku. Ukrajina ima svako pravo da bude slobodna zemlja, ali druge zemlje moraju da odluče da li žele da Ukrajinu tretiraju kao stratešku ispostavu ili kao most jednih prema drugima. Ako bilo koja strana Ukrajinu doživljava kao ispostavu, mislim da će to izazvati duboki antagonizam kod one druge strane. Pa ipak, ako postoji predanost kooperativnoj podršci nezavisnoj Ukrajini, i Ukrajina postane most umesto ispostave, onda možemo da izbegnemo opasnost novog hladnog rata.”