Smanjenje globalnih emisije koji izazivaju klimatske promene ostaje na prvom mestu svetske agende za životnu sredinu na Dan planete Zemlje, koji se već više od 50 godina obeležava 22. aprila.
Kao i prošle godine, Dan planete Zemlje je fokusiran na investicije koje imaju koristi za planetu i smanjuju upotrebu fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa – koji najviše doprinose klimatskim promenama.
Konkretno, organizatori pozivaju ljude i organizacije da ulažu u kompanije koje vode računa o životnoj sredini.
"Više kompanija se fokusira na zelene investicije i ljudi se prebacuju na održivije proizvode širom planete", rekla je Ketlin Rodžers, predsednica EarthDay.org.
Ne propustite: Gutereš povodom klimatskog izveštaja UN: Svet na "tankom ledu"Klimatske promene, koje izazivaju ekstremnije vremenske obrasce širom sveta, ostaju glavni prioritet. Gasovi staklene bašte koji zagrevaju planetu su krivi za povećanu sušu, šumske požare, oluje, poplave i katastrofalne pljuskove.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je da "klimatska tempirana bomba otkucava" i pozvao bogate nacije da brže smanje emisije u svetlu nove procene naučnika koji su otkrili da je stopa porasta temperature sve veća.
"Stopa porasta temperature u poslednjih pola veka je najveća u poslednjih 2.000 godina", rekao je on prošlog meseca.
"Naučna zajednica je već neko vreme bila dosledna da moramo da smanjimo emisije ugljenika za 50 odsto", rekao je Majkl Man, profesor nauka o zemlji i životnoj sredini na Univerzitetu u Pensilvaniji.
ARHIVA - Zaposleni u NY Stejt Solaru, kompaniji za stambene i poslovne fotonaponske sisteme, postavlja solarne panele na krov, u Masapeku, Njujork, 11. avgusta 2022.
To se može uraditi "angažovanjem vlada, preduzeća, institucija i više od milijardu ljudi koji učestvuju u Danu planete Zemlje svake godine", rekla je ona.
Međutim, o rešavanju problema je lakše pričati nego to uraditi, istakla je ona.
"Sve dok naftne kompanije mogu da zarade novac prodajom fosilnih goriva, nastaviće to da rade", rekla je ona.
"Dakle, ako potrošači ne pošalju drugačiji signal ili vlade ne lupe šakom o sto, to se neće promeniti".
U isto vreme, potrošači sve više imaju opcije za obnovljivu energiju kako sve više vlada usvaja politike za prelazak sa fosilnih goriva.
Izvestan broj kompanija za fosilna goriva vide šta sleduje", rekao je Man za Glas Amerike, "i počinju da ulažu više u obnovljive izvore energije".
Ne propustite: Značajan korak UN ka novom praćenju koncentracije gasova staklene bašteU protekloj godini, primetio je Man, sve je češće da kompanije primenjuju skup politika poznatih kao ekološko socijalno upravljanje ili ESG. Veliki deo rasta ESG-a je bio vođen brigom o životnoj sredini.
Rodžers je rekla da kompanije koje se fokusiraju na ekološku i društvenu odgovornost napreduju. "Više ne postoji izbor između zelene i dugoročne dobiti", rekla je ona.
"Zeleno sve isplativije"
Alis Alpert, viša naučnica za klimu iz Fonda za zaštitu životne sredine, aktivističke grupe za životnu sredinu, rekla je da je zeleno sve isplativije.
"Postoji tržište električnih vozila koje se širi", rekla je ona, "kao i solarne energije i energije vetra koje su jeftinije od fosilnih goriva".
BlokPauer (BlocPower), njujorški startup za klimatsku tehnologiju, tvrdi da pomaže da američki gradovi budu zeleniji i zdraviji. Kompanija sarađuje sa komunalnim preduzećima, vladinim agencijama i vlasnicima zgrada kako bi identifikovala zgrade koje troše energiju za naknadnu ugradnju. Zatim BlocPauer sarađuje sa ovim vlasnicima zgrada na razvoju, instaliranju i finansiranju nadogradnje koje smanjuju potrošnju fosilnih goriva — kao što je zamena kotla koji sagoreva ulje električnom toplotnom pumpom.
"Uklanjamo infrastrukturu za fosilna goriva iz zgrada i nadograđujemo ih modernim, električnim sistemima za hlađenje i grejanje", objasnio je Džon Moler, glavni operativni direktor kompanije. "Uklanjanjem prirodnog gasa, lož ulja ili sagorevanja propana, poboljšava se kvalitet vazduha".
Arhiva - Brod plovi pored ledenog brega nedaleko od Kulusuka, istočni Grenland, 15. avgusta 2019.
Za Dejvida Ortegu, 20-ogodišnjeg diplomiranog biznismena na Univerzitetu Merilend, važan je rad u zelenoj kompaniji kada diplomira. "Sa klimatskim promenama i drugim ekološkim problemima, želim da dam svoj deo pomoći u zaštiti Zemlje".
EarthDay.org ističe da mladi ljudi kao što je Ortega, deo generacije Z (rođeni od 1991. do 2012.), daju inspiraciju za unapređenje ekoloških podsticaja.
"Oni su duboko svesni u kojoj meri je njihova budućnost ugrožena", rekao je Man.
Ela Enk, 17-ogodišnja srednjoškolka u Aleksandriji u Virdžiniji, rekla je da je zabrinuta zbog posledica klimatskih promena.
"Za mene je to zaista strašno", rekla je. "Mislim da bi moji vršnjaci trebalo da voze bicikl ili da koriste javni prevoz, a ne da voze automobil, a takođe da uče o solarnoj energiji radi uštede energije".
Ne propustite: Ekonomski problemi, rat, klimatske promene - teme foruma u DavosuMan razmatra klimatsku krizu oslanjajući se na prošlost Zemlje u svojoj novoj knjizi "Naš krhki trenutak".
On je rekao da, uprkos teškoj situaciji, pouke iz prošlosti pokazuju da još nije kasno da sprečimo najgore posledice klimatskih promena.
"Mislim da postoji opasnost da ponekad klimatska pretnja bude uokvirena sumornim razmišljanjima i propašću, i da je prekasno da se bilo šta uradi po tom pitanju, ali to nije tačno".
Rekao je da je došlo do stvarnog napretka u radu na smanjenju emisija ugljenika, iako to možda nije tako smelo kao što bi neki želeli.