Maratonski međunarodni klimatskih pregovori u Španiji završeni su u nedelju tako što su pregovarači ključnu odluku o svetskim tržištima ugljenika odložili za sledeću godinu.
Posle dve nedelje pregovora o borbi protiv globalnog zagrevanja, delegati iz skoro 200 zemalja usvojili su deklaracije kojima se poziva na ambicioznije planove za smanjenje emisije štetnih gasova, koji doprinose zagrevanju planete, kao i za pomoć siromašnim zemljama koje trpe posledice klimatskih promena.
Međutim, iako su to bili najduži klimatski pregovori do sada, a održavaju se skoro svake godine već 25 godina, neka od najspornijih pitanja su sačuvana za sledeći samit u Glazgovu, za godinu dana.
Grupe i aktivisti za zaštitu životne sredine optužile su najbogatije zemlje sveta da pokazuju malo volje da se ozbiljno suoče sa klimatskim promenama.
Ne propustite: Klimatske promene vraćaju napredak u zdravstvenoj zaštiti 50 godina unazad25. klimatska konferencija (COP25) u Madridu doživljena je kao test kolektivne volje svetskih vlada da poslušaju savet naučnika i brže smanjuju emisiju štetnih gasova, kako bi sprečili da rast temperatura na planeti ne dosegne tačku bez povratka.
Međutim, u završnoj deklaraciji sa konferencije se samo pominje "hitna potreba" da se smanji jaz između postojećih obećanja o smanjenju emisije gasova i ciljeva o temperaturi, definisanih istorijskim Pariskim sporazumom iz 2015 - što je ishod koji je generalni sekretar UN Antonio Gutereš nazvao razočaravajućim:
“Međunarodna zajednica je izgubila značajnu priliku da pokaže veću ambiciju u ublažavanju posledica, prilagođavanju i finansiranju borbe za rešenje klimatske krize. Ne smemo odustati i ja neću odustati."
Mnoge zemlje u razvoju želele su da čuju mnogo eksplicitnija obećanja i obaveze, dok pariski proces ulazi u ključnu fazu implementacije sledeće nedelje.
Brazil, Kina, Australija, Saudijska Arabija i SAD su pružale najveći otpor pozivima na veću akciju, ocenili su neki delegati.
SAD su prošlog meseca počele formalno povlačenje iz Pariskog sporazuma.