Rad organizacija civilnog društva potrebno je učiniti vidljivijim, kako bi javnost imala uvid u to čime se one bave i kako bi se ukazalo na probleme sa kojima se aktivisti susreću radeći svoj posao, rečeno je na tribini "Ko brani branitelje" održanoj u EU info centru.
Pre tribine, prikazan je dokumentarni filn "Izdajnici i patriote - branioci i braniteljke ljudskih prava", autora Petra Petrovića, a u produkciji Vajsa Srbija (VICE).
Petrović je rekao da je neke aktiviste civilnog društva bilo teško nagovoriti da govore za film. Među izgovorima su, pored zauzetosti, često bili oni da pozvani sagovornici nisu najpogodniji da o temi govore. Najteže je bilo naći romske aktiviste koji bi govorili o probelima Roma, pošto su autori hteli da izbegnu da o problemi te populacije govori neko "sa strane", odnosno neko ko i sam ne pripada njoj.
Maja Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM-a) naglasila je da je upravo romska zajednica najranjivija u ovom društvu, ali da je u vreme aktuelne migrantske krize rasprostranjen i govor mržnje prema migrantima, kao i uvek prisutan problem sa LGBT populacijom.
"Romska populacija je najugroženija, iako ima pomaka u njihovom položaju tokom poslednjih godina, to se generalno jednostavno ne menja godinama unazad i situacija i dalje uporno stagnira. Ne postoji ni društvena, ni politička volja da se to promeni", rekla je Vasić naglašavajući da su Romi ugroženi i egzistencialno, i po pitanju socijalne i zdavstvene zaštite, ekonomskih prava, obrazovanja...
Your browser doesn’t support HTML5
VIDEO Odnos javnosti prema braniteljima ljudskih prava sve gori
Ona je kao primer navela zakonsko rešenje prema kome finansisku pomoć namenjenu porodicama sa decom mogu da dobiju samo porodice ukoliko su deca vankcinisana. Pri tome, Romima je često uskraćena zdravstvena zaštita, pa prema tome nisu ni vakcinisani, što ih onda stavlja u poziciju da ne mogu da dobiju ni finanijsku pomoć koja im je neophodna.
Programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Đurić je, govoreći o problemima sa kojima se susreće LGBT populacija, naglasio važnost otvaranja Prajd info centra i samog održavanja Parade ponosa. Naglasio je da u Prajd info centar dolaze brojni pripadnici tog dela populacije, sami ili sa roditeljima, i da je mnogima to prvi kontakt sa aktivistima tog tipa.
"Vidi se neki aktivizam, porodice dolaze. Vidi se strahovita potreba za nekom vrstom podrške. Parada ponosa je samo deo toga. Nadam se da će doći do toga da Prajd bude dan kad se ne vidi policija, nego kad se vidi podrška većinske populacije manjinskoj zajednici u maršu za ostaviranje više prava i slobode za sve nas", rekao je on.
Upitan da li se kao aktivista za ljudska prava oseća bezbedno, Đurić je odgovorio: "Iskreno - da. Naravno da postoji rizik u ovom poslu, ali se osećam bezbedno", kazao je on i naglasio da rizim prilikom bavljenja aktivizmom podseća na rizik koji postoji kad idete na skijanje.
On se osvrnuo i na nedavno gostovanje pripadnice grupe Pusi rajot, čiji se aktivisti u Rusiji suočavaju sa pravom represijom, lišavanjem slobode, slanjem u zatvore po Sibiru, ili pak sa aktivistima koji se bore za demokratiju u Venecueli...
"To su pravi rizici. Mi delujemo u javnom prostoru i svesni smo da to nosi određeni rizik", zaključio je Đurić.
Ne propustite: Članica benda Pusi rajot nastupa u Beogradu