U Beogradu je osetan porast tenzija prema migrantima, a situaciju dodatno otežavaju mediji koji senzacionalno javljaju napadima izbeglica na ljude u centru grada, a nedavno objavljen video snimak tzv. “narodnih patrola” koje presreću migrante samo je pogoršao trenutno stanje.
Juče je održan i protest zbog migranata i izbeglica na koji je pozvalo nekoliko desničarskih udruženja, koji je završen protestnom šetnjom koju su organizatori nazvali „masovnom narodnom patrolom“.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, kaže za Glas Amerike da je to neka vrsta kurioziteta i da je bio iznenađen da vidi nekoliko stotina ljudi ispred Vlade Srbije koji protestuju.
Ko je organizator?
“Meni deluje da to neko organizuje jer prosto ne vidim da tu postoji neko veliko nezadovoljstvo koje pokreće narodne mase. Ovo je vid organizovanja određenih ljudi sa različitim interesima, mi ne znamo ko je iza toga, ali ni u javnosti se nije mnogo pisalo o tome i nije se obratila velika pažnja. Ono što je problem je zloupotreba ove teme i korišćenje u različite svrhe,” kaže Đurović i dodaje da sa migrantima sada na ulicama Srbije “suštinski nema velikih problema”.
Migranti i izbeglice prolaze kroz Novu Pazovu na putu prema granici s Mađarskom
On postavlja pitanje i ko stoji iza svega toga, da li su to političke partije, jer prema njegovim rečima “sigurno nisu obični građani koji su se spontano okupili”.
“Situacija je jako loša jer se izbeglice stavljaju u jedan kontekst u kome se razvija antagonizam, strah, opasnost kod građana i predrasude, a to nikome ne treba. Govor mržnje na neki način. Čak ima i elemenata i krivične odgovornosti, ali tužilaštvo se o tome još nije izjasnilo," kaže Đurović i ukazuje na to da takozvane narodne patrole preuzimaju ovlašćenja države u sopstvene ruke:
“To su sve neki potezi koji pokazuju neku organizaciju iza svega toga i koriste prazan prostor nereagovanja države,” dodaje Đurović i ukazuje na to da institucije nisu efikasne kada je bavljenje migracijom u pitanju, a sada su dodatno zaokupljene i drugim problemima - od koronavirusa do zagađenja.
Potrebna jača aktivnost tužilaštva
Učesnici su na skupu protiv migranata uzvikivali „Nećemo migrante“, „Srbija Srbima“, „Migrantima ograda, građanima sloboda“, ali i „Nema podela Kosova“, „Kosovo je srce Srbije“ i „Ne damo svetinje“.
Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo, kaže da je jako bitno da tužilaštvo objasni javnosti koji će se postupci voditi, da li će se voditi i uopšte pojašnjavanju javnosti o krivičnim delima koji imaju elemente rasizma.
Ne propustite: Migranti u Srbiji: San dugačak 5.500 kilometara“Ovo je više apel tužilaštvu da bude još aktivnije i da obaveštava javnost o merama koje se preduzimaju, ali i o krivičnim delima koja su oni mogli izvršiti. Ako i jeste potreban postupak, očekujem od tužilaštva da objašnjava šta su granice, jer su građani u polarizovanom trenutku, predizbornom, na jedan pogrešan način mogu prihvatati razne kampanje sa odobravanjem,” navodi Antonijević i dodaje da takva situacija nije dobra ako imate pasivno tužilaštvo.
I Đurović je mišljenja da institucije u Srbiji po ovom pitanju ne obavljaju adekvatno svoj posao:
“Migracija će tek da pokaže sva svoja lica. Kroz ignorisanje i neadekvatno informisanje građana stvoren je jedan prazan prostor koji koriste obilato ove interesne grupe,” kaže on.
Milan Antonijević, direktor Yucom, Foto: Yucom
Antonijević podseća da u Srbiji postoji zakon koji štiti i branitelje ljudskih prava, one koji se zalažu za ravnopravnost, ali to krivično delo nije korišćeno nikada, a da ima “itekako mnogo napada na one koji govore o ravnopravnosti”.
“To nailazi na otpor onih koji žele da politički profitiraju. Na žalost, mislim da je to jedna jeftina moneta za političku borbu i sada vidimo da se veliki broj nekih malih pokreta, ako mogu tako da ih nazovem, zaklanja iza ovakvih negativnih stavova, širi netrpeljivost. Ukoliko pozivate na takvo nasilje mora se postaviti pitanje odgovornost onih koji su prvi pozivalo na tako nešto i motivisali građane za netrpeljivost,” kaže Antonijević.
Istovremeno, on navodi da je neophodan i aktivniji odnos kada se govori uopšte o bezbednosti građana i delima koja se izvršavaju, jer se još uvek ne zna koliko i kakvih krivičnih dela su izvršili migrnati.
“Da se taj mit o kriminalizovanju migrantske populacije prekine. Mi smo u proteklim godinama imali preko million migranata koji su prošli kroz Srbiju, a broj krivičnih postupaka protiv njih je bio izuzetno nizak. Tako da se i tu očekuje od tužilaštva i MUP-a jedan aktivan odnos, jer nijednu populaciju ne treba kriminalizovati, kako većinske narode, tako ni manjinske, a ni one koji traže spas od onga što ih je zadesilo,” kaže Antonijević za Glas Amerike.
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić osudio je ovakva okupljanja i kaže da su anti migrantski protesti koji su organizovani u centru Beograda „velika bruka i sramota“ za Srbiju, te ocenio da je veliki napor uložen da se u Beogradu okupi 200 „ljudi koji mrze“.