Prištinski lista Koha ditore objavio je navodni non pejper Nemačke i Francuske o Kosovu, koji predviđa da bi razgovori o finalizaciji sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije trebalo da budu završeni pre kraja februara 2022. godine, prenosi Fonet.
Kako se navodi, Koha je dobila dokument, koji su pripremile Nemačka i Francuska, kao zajedničku inicijativu te dve zemlje za nastavak dijaloga i njegovo zaključivanje konačnim sporazumom, ali list nije mogao da potvrdi autentičnost ovog dokumenta. Neke diplomate koje je Koha kontaktirala manje-više su potvrdile da su tačke spomenute u njemu u skladu sa onim o čemu se razgovara u dijalogu.
U ovom navodnom dokumentu se navodi da bi se pregovaralo o autonomnoj oblasti severa Kosova sa četiri srpske opštine, posebnom statusu za Srpsku pravoslavnu crkvu, ekonomsku zonu u Severnoj Mitrovici, ali bi se obe strane obavezale da posle ratifikacije sporazuma jedna drugu ne blokiraju pri učlanjenju u međunarodne organizacije.
Nemački ambasador na Kosovu Jern Rode je na Tviteru napisao da je "non pejper lažna vest", ali nije isključio mogućnost da takav predlog postoji, samo da njegovi autori nisu Nemačka i Francuska.
"Ovaj takozvani francusko-nemački non pejper koji je objavila Koha ditore je lažna vest! Moguće da postoji neki papir, ali sigurno nije nemačko-francuski. Mi podržavamo dijalog koji u ime EU vodi specijalni izaslanik Miroslav Lajčak", napisao je Rode.
Vučić: Ima stvari koje se sviđaju Srbima, neprihvatljiva nezavisnost Kosova
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je povodom novog non-pejpera o rešenju kosovskog pitanja da Beogradu taj predlog niko nije dostavio, a da će tek analizirati šta poručuje srpskoj, a šta kosovskoj strani. Istakao je da je priznanje nezavisnosti Kosova neprihvatljivo, prenosi Fonet.
"Ima stvari koje bi se sviđale Srbima, a onda i jedna stvar, da se prizna nezavisnost Kosova, koja je mnogo loša za Srbe", kazao je Vučić i dodao da je non pejper čitao po povratku iz Brisela.
Predsednik Srbije je rekao da je dokument sastavio neko "mnogo pametan" i da sumnja da je reč o "fantastično pametnoj ženi, jer niko drugi to ne bi mogao da sastavi".
Šta stoji u predlogu navodnog dogovora?
Beograd i Priština bi, navodno, trebalo da se dogovore o uspostavljanju "Autonomnog okruga severnog Kosova" kao posebne administrativne jedinice regionalne samouprave na Kosovu koja bi imala pravo regulisanja zakonodavstva u oblastima ekonomije, finansija, vlasništva nad infrastrukturom, kulturom, obrazovanjem, zdravstvom, socijalnom zaštitom, pravosuđem, policijskom službom, urbanim razvojem i evropskom saradnjom, u skladu sa Ustavom Kosova i zakonodavstvom lokalne uprave.
Prema ovom planu, "Autonomni okrug Severno Kosovo" obuhvatao bi teritoriju Zvečana sa 35 sela, Leposavića sa 72 sela, Severne Mitrovice i katastarske zone Zubinog Potoka sa 63 sela", navodi Koha ditore.
Dokument takođe predlaže poseban status za Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu.
"Crkva i njena unutrašnja organizacija treba da budu priznati kao samoupravna strana u političkom i ustavnom sistemu Kosova, vlasništvo treba da bude neprikosnoveno i da uživa privilegovan status", piše Koha.
Zaštićena područja treba da uključuju više od 40 crkava i kulturnih znamenitosti. Pravoslavnu crkvu na Kosovu, kao suštinski deo Srpske pravoslavne crkve, u skladu sa ustavnim promenama, treba da vodi patrijarh Srpske pravoslavne crkve, koji bi trebalo da ima sedište u Pećkoj patrijaršiji.
Predlaže se da će svaka strana, prema međunarodnom pravu, poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost druge strane.
Srbija i Kosovo bi takođe osnovali ekonomsku zonu u Mitrovici kao katalizator za ekonomski razvoj sa obe strane granice i u skladu sa konceptom evropskih regiona.
Obe strane bi morale da naprave ustavne promene kako bi osigurale primenu pravno obavezujućeg sporazuma.
Posle ratifikacije pravno obavezujućeg sporazuma, Srbija se slaže da se neće usprotiviti kosovskim zahtevima za članstvo "u međunarodnim, multilateralnim ili regionalnim organizacijama i u instrumentima čija je Srbija već članica", navodi se u dokumentu.
Kosovo i Srbija bi, prema tom dokumentu, međusobno poštovali nezavisnost i autonomiju u svojim unutrašnjim i spoljnim poslovima. Strane bi razmenile "stalne misije" i bile bi smeštene u "sedištu odgovarajućih vlada". Praktična pitanja rešavala bi se u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima.
Strane bi takođe osnovale "veće za uzajamno prijateljstvo", koje bi se sastajalo jednom godišnje kako bi osiguralo primenu pravno obavezujućeg sporazuma.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj preduzeće pregovarački proces i organizovati, uz podršku Nemačke i Francuske, sastanak u Parizu u junu 2021. godine, piše Fonet.