U stripovima se često radi o rešavanju socijalnih pitanja i zaštiti slabijih. Možda zato privlače različite jedinstvene glasove, od autora stripova do kostimiranih ljubitelja.
Veliki broj ljudi pridružio se Međunarodnom Komik-Konu 2023, festivalu stripova i superjunaka koji je održan u San Dijegu.
Dok su se veliki filmski studiji i poznate ličnosti povukli sa manifestacije zbog štrajka pisaca i glumaca, neki su ipak učestvovali. Oskarovka, glumica Džejmi Li Kertis promovisala je novi roman o klimatskim promenama pod nazivom “Majka priroda”.
“To je horor priča, ali je stvarna, dešava se. Otvori vrata, otvori novine, otvori magazin, upali TV, dešava se svuda. Niko od nas nije bezbedan, niko od nas, ni jedno ljudsko biće, i tako mi se čini važno i u pravo vreme da smo danas ovde sa vama", rekla je Kertis.
Stripovi su istorijski bili platforma na kojoj su se njihovi autori bavili društvenim pitanjima stvarnog sveta. Džo Filips, poznat po svom radu za Di Si stripove i Marvel, pokazao je svoju novu knjigu o gej paru pod nazivom “Venčani za superheroja”. On kaže da su stripovi takođe odličan medij za izražavanje identiteta.
“Uvek je bilo o tome da neko štiti malog čoveka — to je bilo nešto što mi se stvarno dopadalo, i takođe je postojalo to samopouzdanje da obučem kostim i budem bolji od svog normalnog ja", kaže Filips.
Tongva i škotska književnica Vešojot Alvitre kažu da su američki indijanci poput Tongve, prikazani kao divljaci u stripovima tokom godina, i ona pokušava to da promeni:
“Pokušavamo da razbijemo te stereotipe, i pružimo prava ljudska bića, i stvarne situacije i pozadinu tim likovima da bi ljudi bolje shvatili šta znači biti domorodac.”
Još jedan učesnik Komik Kona, Miči Kaijo, uključila je svoj skuter za električnu mobilnost u svoj “kosplej”, što je mešavina reči “kostim i uloga”.
“Osećam se kao da me ljudi ne gledaju zato što sam invalid. Oni ne kažu, ‘Da li je ona samo u skuteru zato što je lenja, jer ja ne vidim invalidnost, pa možda je i nema’, što je stigma sa kojom se mnogi od nas suočavaju. Dakle, kada sve povežem i kada se igram u stolici, ne osećam se kao da me ljudi osuđuju, osećam kao da kažu: Pogledaj taj kul kostim", objašnjava Kaijo.
Čudesna Žena je stvorena u Di Si stripovima 1941. Od tada, ona je postala simbol ženskih prava širom sveta. Poslednjih godina, još manjinskih superheroja kao što su Crni Panter, Gospođa Marvel i ostali, su se pojavili na velikom platnu, odražavajući sve veći trend ka raznolikosti u američkoj industriji zabave.