Na konferenciji “Izazovi i perspektive procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine” okupili su se analitičari, novinari i predstavnici iz Srbije, Kosova i inostranstva da bi kroz debatu preneli svoja iskustva i mišljenja u vezi kosovsko-srpskog problema. Kao i na prethodnim konferencijama vidljivo je odsustvo predstavnika vlasti iz srpske vlade, tako da je izostao i stav i razmišljanje Beograda na ovu temu.
Rešenje za kosovski problem moglo bi se tražiti po ugledu na dogovor dve Nemačke iz 1972. godine, smatra regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel Klaus Fizinger.
On smatra da postoji prostor da se postigne dogovor koji će zadovoljiti deo interesa obe strane, a da je rešenje u vidu podele Kosova ili nekakvog razgraničenja ne samo teško, nego i opasno.
Your browser doesn’t support HTML5
Konferencija o normalizaciji s Kosovom, bez predstavnika srpskih vlasti
Na pitanje da li misli da je Brisel ispunio očekivanja u posredovanju u dijalogu, Fizinger nije mogao da odgovori, budući da, kako kaže, nije dovoljno upoznat sa načinom funkcionisanja briselske administracije.
Kad je reč o promeni formata dijaloga, u koji bi eventualno bile uključene i druge svetske sile, poput SAD i Rusije, Fizinger navodi da je posredstvo međunarodnih sila uvek dobro.
On je istakao da o promeni formata i sadržaja dijaloga treba da razmisle dve strane.
Upitan kako vidi ulogu Nemačke u dijalogu Beograda i Prištine, regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel kaže da je ta zemlja na neki način posrednik, te da tako vidi i ulogu njegove fondacije.
“Pokušavamo da posredujemo, da napravimo nekakvu platformu u dijalogu”, rekao je Fizinger.
Potpredsednik stranke Alternativa iz Prištine Iljir Deda smatra da dijalog koji su, očigledno i Beograd i Priština prihvatili kao jedini način da se dođe do rešenja i regulisanja odnosa, može ponovo da se pokrene samo ako se uključe ozbiljnije evropske diplomate u taj proces, jer bi tako dijalog dobio kredibilitet.
"Verujem da treba uključenje ozbiljnijih evropskih diplomata u Briselu u ovaj proces da bi on dobio kredibilitet, pošto ga nema", objasnio je on .
On smatra da je Federika Mogerini izgubila kredibilitet, načinom, kako kaže, kako se ponašala u ovom procesu.
„Ceo ovaj proces može da se okarakteriše kao dijalog o nekim nalepnicama na registarskim tablicama, koje nijedna strana nije primenila. Znači nije ozbiljan. Nama treba daleko ozbiljniji pristup, jer je situacija ozbiljna", podvukao je Deda.
Što se taksi na srpsku robu tiče, koje je Priština uvela, podsetio je da je „Alternativa" preporučila premijeru da ih suspednuje, a za to je i većina političkih učesnika na Kosovu.
„Valjda se očekuje ozbiljniji pristup ovom procesu da bi došlo do suspenzije. Ja pratim izjave u Srbiji gde kažu da je to neozbiljan pritisak. Nije neozbiljan pritisak na Kosovo, samo što je na Kosovu svima, sem jednom čoveku važno očuvanje teritorijalnog integriteta Kosova. A, taj jedan čovek kome to nije važno je predsednik Kosova", rekao je on.
Kada je reč o dijalogu, Deda smatra da to ne može biti dijalog dva predsednika, već mora biti dijalog predstavnika Beograda i Prištine, da mora biti relaksiraniji nego što je do sada bio, i da je pri tom treba da se promeni retorika pregovarača.
"Ako idemo ka mirovnom sporazumu onda treba propratiti taj proces i jednom drugačijom retorikom i dogovoriti se - postoji li shvatanje budućnosti kojoj težimo i koji kakvi će biti naši odnosi u budućnosti", rekao je on.
Ideja podele Kosova i korekcije granice sa Srbijom nije propala, ali je skrajnuta, pošto na Kosovu ne može da prođe, jer se radi se o ideji etničke razmene stanovništva, kojoj se protivi 82 odsto stanovnika Kosova, izjavio je Deda.
On je rekao da ljudi koji urušavaju sve što vredi u bazičnoj demokratiji koriste dijalog između Beograda i Prištine da bi ostali na vlasti i dodao da vladajućim elitama postizanje sporazuma nije u interesu.
Predsednik Upravnog odbora Foruma za etičke odnose Dušan Janjić je izjavio da je prošlogodišnje ubistvo u Kosovskoj Mitrovici lidera građanske inicijative "Sloboda, demokratija, pravda" Olivera Ivanovića "promenilo bezbednosnu dinamiku".
Od tada obe strane sve više idu na nasilje. Prošlu godinu smo završili uz jezik bezbednosnog marketinga i propagande, rekao je Janjić.