Senatski odbor za spoljnopolitičke odnose američkog Kongresa ispitivao je trojicu visokih zvničnika o zahtevu predsednika Obame za dozvolu upotrebe sile protiv ekstremistilčke grupe koja sebe naziva Islamska država. Trogodišnjim odobrenjem poziva se na postojanu ograničenu upotrebu vojne sile u brobi protiv grupe koja teroriše delove Sirije i Iraka. Mnoga od pitanja upućena sekretaru za odbranu Eštonu Karteru, državnom sekretaru Džonu Keriju i načelnku združenog generalštaba američkih oružanih snaga generalu Martinu Dempsiju odnosila su se na zabrinutosti u vezi sa rastućim uticajem Irana u Iraku i celom regionu.
Posle nekoliko prekida, koje su izazvali antiratni demonstranti, svedečenje pred senatskim odborom za spoljnopolitičke odnose se zahuktalo.
Pozivajući zakonodavce da podrže zahtev predsednika Obame, američki državni sekretar Džon Keri nabrajao je zverstva koje su počinili ekstremisti Islamske države.
“Zverstva protiv pripadnika verskih zajednica asirskih hrišćana i jezida; razapinjanje dece na krst; prodaja žena i devojčica u roblje; gnusna ubistva talaca iz zemalja bliskih kao što je Jordan, ali i dalekih kao što je Japan”.
Zakonodavci su sve vreme izražavali zabrinutost zbog iranske vojne pomoći iračkim snagama i šta bi to moglo da znači za potencijalni uticaj Irana u tom delu sveta.
Republikanski senator iz Tenesija Bob Korker, predsednik senatskog Odbora za spoljnopolitčke odneose upitao je:
“Da li bi ljudi ovde trebalo da budu zabrinuti da Iran utiče na ishod protiv ISIS-a, što ima šiitske paravojne formacije na terenu, i neko svoje osoblje koje pomaže u komandovanju i kontroli? Da li je to nešto zbog čega bi trebalo da se zabrinu oni kojima je stalo do američkih nacionalnih interesa“,
a načelnik Združenog generalštaba oružanih snaga SAD, general Martin Dempsi odgovorio:
“Aktivnosti Iranaca, njihova podrška iračkim bezbednosnim snagama, predstavljaju pozitivnu stvar u vojnom smislu protiv ISIL-a, ali smo svi zabrinuti povodom onoga šta nas čeka kada se borba završi i ISIL bude poražen“.
Debata o iranskom uticaju odigrava se u trenutku dok se SAD i druge svetske sile bliže ključnom roku u pregovorima s Iranom o njegovom nuklearnom programu.
Senator Marko Rubio sa Floride upitaop je sekretara Kerija da li ti razgovori utiču na napore u borbi protiv Islamske države:
“Verujem da se se najveći deo naše strategije u vezi sa ISIS-om zasniva na želji da ne uznemirimo Iran, kako ne bi prekinuo razgovore o nuklearnom sporazumu, na kojem vi radite. Recite mi zbog čega nisam u pravu“.
Džon Keri je bio vrlo kratak:
“Zbog toga što činjenice govore upravo suprotno“.
Ekstremistička grupa, koja sebe naziva Islamska država, zauzela je delove Sirije i Iraka prošle godine, posle čega su SAD formirale koaliciju, u čijem sastavu je trenutno oko 60 država.
Jedan od izazova misije svakako je činjenica da - dok SAD u Iraku imaju kredibilne partnere na terenu, u Siriji to nije slučaj, ističe načelnik generalštaba Dempsi.
“Još nemamo odgovarajućeg partnera u Siriji, ali preduzimamo korake da ga pronađemo”
Činjenica da pripadnici Islamske države imaju utočište u Siriji otežava borbu protiv ekstremista u Iraku, kaže stručnjak za Bliski istok Pol Sejlem.
“Većina vojnih komandanata reći će vam da ukoliko ne porazite celu grupu, to što ste je pobedili samo na jednom mestu biće samo privremena pobeda”.
Sejlem naglašava da nedostatak kopnene vojne kampanje u Siriji ujedno znači da ekstremisti Islamske države, koji su isterani iz Iraka, mogu da se povuku i regrupišu u susednoj zemlji.