Hiljade pristalica predsednika Donalda Trampa, među kojima su članovi ultradesničarskih grupa, okupile su se u sredu u Vašingtonu da protestuju zbog navodne izborne prevare u danu kada se američki Kongres sastaje da potvrdi pobedu demokrate Džoa Bajdena na predsedničkim izborima u novembru.
Protest Trampovih pristalica kod Kapitola
Okupljeni na protestu, nazvanom "Marš za spas Amerike" nosili su kape i transparente sa Trampovim likom i imenom, ali ne i maske. Obratio im se i odlazeći predsednik koji je ponovio neosnovane tvrdnje da je pobedio na izborima.
"Ne priznajete poraz kada je bilo krađe. Našoj zemlji je dosta svega i mi to više nećemo da podnosimo", naglasio je Tramp.
Učesnici protesta takođe veruju da je Tramp pobedio na izborima.
"Želim da Tramp ostane predsednik. Mislim da Bajden nije dobar predsednik za našu zemlju i da demokrate ne mogu da nam pomognu. Potrebno je da Tramp ostane na vlasti još osam godina da bi nas izvukao. A i pobedio je na izborima, oni jednostavno varaju", smatra Tim iz Njujorka.
"Ovo su bili ukradeni izbori, 100%, dokazi su ogromni i ubedljivi. Nijedan sudija nije razmotrio primedbe, odbacili su ih. Pogledajte dokaze, masovne i ubedljive", kaže za Glas Amerike Pol Iz Bostona.
Odlazeći predsednik SAD Donald Tramp obraća se pristalicama na protestu blizu Bele kuće, 6. decembar 2020. (Foto:AP/Jacquelyn Martin)
Odlazeći predsednik i njegov izborni štab do sada nisu pružili validne dokaze za tvrdnje o izbornoj prevari, brojni zvaničnici ocenili su da tokom glasanje nije bilo većih nepravilnosti, dok su sudovi odbacili tužbe Trampove kampanje i njegovih saveznika.
Prema rezultatima Elektorskog koledža, izabrani predsednik Bajden osvojio je 306 elektorskih glasova naspram Trampovih 232.
Kongres, najviše zakonodavno telo Sjedinjenih Američkih Država, treba formalno da prebroji te elektorske glasove i potvrdi Bajdenovu pobedu. Trampove pristalice nadaju se da se to neće dogoditi.
"Nadam se da će danas da preokrenu rezultat izbora i da se brzo vratimo u normalu. Neću da živim u komunističkoj zemlji, koju predvodi Džo Bajden. Neću da se komunistička Kina pita za sve", kaže Oni iz Mejna.
Ukupno 535 članova Kongresa, koji čine Senat i Predstavnički dom, zasedanje zasedanje je počelo u 1 sat posle podne po lokalnom vremenu. Sednicom predsedava aktuelni potpredsednik države i predsedavajući Senatom Majk Pens.
Reč je o jednoj od finalnih procedura verifikacije ishoda izbornog procesa u SAD-u koju propisuje američki Ustav.
Ne propustite: Kako Kongres broji elektorske glasoveProtivljenje kongresnoj potvrdi glasanja Elektorskog koledža najavilo je više od stotinu republikanskih kongresmena u Predstavničkom domu i 13 članova Senata.
Inače, svaki član Kongresa ima pravo da se po bilo kom osnovu usprotivi prebrojavanju elektorskih glasova iz pojedinačnih država. Po prigovoru se, međutim, ne postupa ukoliko nije uložen u pisanoj formi i ako ga nisu potpisali po jedan član Predstavničkog doma i Senata.
Ne propustite: Desetine republikanaca u Kongresu najavljuju da neće potvrditi Bajdenovu pobeduU slučaju kada postoji takav zahtev – zajednička sednica dva doma Kongresa se prekida i njihovi članovi počinju odvojena zasedanja kako bi prigovori bili razmotreni. Da bi prigovor bio usvojen, potrebno je da ga odobre oba doma Kongresa. Ukoliko se to ne dogodi - prelazi se ponovo na brojanje elektorskih glasova.
Gotovo je sigurno da će Kongres odbaciti prigovore, s obzirom na to da demokrate imaju većinu u Predstavničkom domu, dok su pojedini republikanski članovi Senata najavili da će podržati potvrdu izbornog rezultata. Trampove pristalice, koje su počele već u utorak da se okupljaju u Vašingtonu, ocenjuju da bi potvrda Bajdenove ugrozila opstanak Amerike.
"Ako se to dogodi – to će biti smrt naše ustavne republike", smatra Pol iz Bostona.
"Nastavićemo da se borimo za istinu i pravdu ako Kongres potvrdi pobedu Džozefa Bajdena", poručuje Kristin, takođe iz Bostona.
Vašingtonski zvaničnici upozorili su Trampove pristalice da sa sobom ne nose naoružanje. Istovremeno, na gradskim ulicama raspoređene su i stotine pripadnika Nacionalne garde, zbog zabrinutosti od potencijalnih nereda.
Dva dana pre najavljenog protesta u Vašingtonu priveden je Enrike Tario, jedan od lidera desničarske grupe Ponosni dečaci (Proud boys), zbog sumnje da je ranije zapalio zastavu pokreta za prava crnaca Black Lives Matter (Životi crnaca su važni). Tario je prilikom hapšenja kod sebe imao dve automatske puške.
Pripadnici Nacionalne garde na jednoj od vašingtonskih metro stanica (Foto: Reuters/Jonathan Ernst)
Zbog optužbi za nošenje oružja Tariju je zabranjen boravak u prestonici Vašingtonu.
Tramp odbija poraz
Podsetimo, aktuelni predsednik Donald Tramp, odbija da se saglasi sa elektorskom potvrdom pobede demokratskog kandidata – iako je krajem novembra izjavio da će napustiti Belu kuću ukoliko se upravo to bude dogodilo.
Tramp dovodi u pitanje rezultate glasanja tvrdeći, bez prezentovanja validnih dokaza, da su izborni proces obeležile neregularnosti koje su doprinele Bajdenovoj pobedi.
Ostavka Vilijama Bara
Vilijam Bar, bivši američki sekretar za pravosuđe, izjavio je početkom decembra 2020. da nisu pronađeni dokazi o rasprostranjenoj izbornoj prevari koji bi promenili ishod predsedničkih izbora 2020. godine.
Bar je to saopštio uprkos tvrdnjama aktuelnog predsednika Donalda Trampa o izbornoj krađi i odbijanju da prizna poraz na izborima, na kojima je pobedio demokrata Džo Bajden.
Petnaest dana nakon te objave – odlazeći predsednik Donald Tramp saopštio je da mu je Bar u Beloj kući predao pismo ostavke i da će napustiti funkciju sekretara za pravosuđe.
Inače, Bar je nedelju dana posle američkih predsedničkih izbora naložio federalnim tužiocima širom Sjedinjenih Država da istraže navode o nepravilnostima tokom glasanja, ukoliko one postoje, pre nego što bi ishod američkih predsedničkih izbora bio potvrđen.
U te svrhe Trampova kampanja i njegovi advokati podneli su brojne tužbe i prigovore u državama koje su bile ključne za ishod predsedničkih izbora, kao i dve tužbe pred Vrhovnim sudom – ali nijedan od tih poteza do sada nije urodio plodom.
Tužbe i prigovori odbacivani su kao neosnovani, kako pred lokalnim sudovima, tako i pred Vrhovnim sudom – najvišom američkom pravosudnom institucijom.