Četiri osobe su stradale, a 52 su uhapšene nakon upada pristalica predsednika Donalda Trampa u Kongres i prekida sednice na kojoj je trebalo da bude potvrđena pobeda Džozefa Bajdena.
Jedna žena ubijena je u zgradi Kongresa kada je u nju picala policija, ali njen identitet nije objavljen. Troje ljudi umrlo je od medicinskih komplikacija, saopštila je policija.
Povređeno je i 14 policajaca, a dvoje je hospitalizovao.
Šef policije u Vašingtonu Robert Konti rekao je da je 47 osoba uhapšeno zbog kršenja policijskog časa, koji je u glavnom gradu SAD bio na snazi od 6 popodne, a da je 26 osoba uhapšeno na Kapitol hilu.
Nekoliko ljudi je uhapšeno zbog ilegalnog nošenja vatrenog oružja.
Iako se očekuje da će broj uhapšenih porasti, Rojters podseća da je ta cifra mala u poređenju sa 300 uhapšenih u Vašingtonu tokom protesta zbog ubistva crnca Džordža Flojda.
Pronađene su i dve eksplozivne naprave u kancelarijama Demokatskog i Republikanskog naionalnog komiteta, a u blizini zgrade Kongresa pronađen je i Molotovljev koktel.
Posle gotovo četiri sata nereda, zvaničnici su proglasili da je kompleks američkog Kongresa "bezbedan".
Sekretarijat za unutrašnju bezbednost prethodno je poslao nove federalne agente na Kapitol da pomognu u smirivanju nasilja a specijalna policija izbacivala je Trampove pristalice iz Kongresa.
U Vašingtonu je u 6 sati uveče počeo policijski čas.
Za vreme nereda, policija je ispalila suzavac i evakuisala nekoliko okolnih zgrada, dok su neki demonstranti bili u hodnicima zgrade Kongresa. Jedan učesnik protesta seo je u fotelju predsedavajućeg Senata, uzvikujući "Tramp je pobedio na izborima"
Your browser doesn’t support HTML5
Protest Trampovih pristalica pred zgradom Kongresa
Na snimcima se vidi kako policija ispaljuje suzavac u zgradi Kongresa. Policija je članovima Kongresa naložila da uzmu maske za gas ispod sedišta i da se pripreme da ih stave. Policajci na ulazu u salu Predstavničkog doma potegli su pištolje dok je neko pokušavao da uđe, a zatim su naložili prisutnima da zbog bezbednosti legnu na pod, prenosi Rojters.
Nekoliko stotina članova Predstavničkog doma, službenici i novinari bili su evakuisani na nepoznatu lokaciju. Potpredsednik Majk Pens je, pod pratnjom, bio izveden iz zgrade Kongresa.
Demonstranti su ušli u zgradu američkog Kapitola i prišli sali u kojoj je zasedao Senat, 6. januara 2021.
Predsednik Tramp prvobitno je pozvao pristalice da “ostanu mirne” ali ih nije pozvao da se raziđu. Pod pritiskom i republikanskih saveznika da osudi nasilje, Tramp je tvitovao: “Bez nasilja! Imajte na umu: mi smo stranka reda I zakona, poštujte zakon i naše muškarce i žene u uniformi.”
Zatim je u video snimku, koji je postavljen na Tviter, poručio demonstrantima: "Morate sada da idete kući. Moramo da imamo mir". Međutim, ponovio je neosnovane tvrdnje da su izbori pokradeni.
Blokade naloga i ostavke
Tviter je u sredu uveče saopštio da je blokirao Trampov nalog 12 sati zbog "stalnih i ozbiljnih kršenja" pravila te društvene mreže u pogledu građanskog integriteta i zapretio stalnim ukidanjem naloga.
Tviter je naveo da je zahtevao uklanjanje Trampovih tvitova "zbog nasilne situacije bez presedana u Vašingtonu".
Fejsbuk i Instagram takođe su naveli da će blokirati Trampov nalog 24 sata zbog kršenja pravila tih društvenih mreža.
Demonstranti u zgradi Kongresa (Foto: AP/Andrew Harnik)
Posle nasilnih protesta, ostavku je podnela Stefani Grišam, šefica kabineta i portparolka prve dame SAD Melanije Trampa.
Grišam je u saopštenju navela da joj je bila "čast" da služi zemlji u Beloj kući i da bude deo misije prve dame da pomogne deci.
"Napad na američku demokratiju"
Novoizabrani predsednik Džo Bajden obratio se javnosti nekoliko sati posle početka nereda, rekavši da je američka demokratija pod do sada neviđenim napadom. Istakao je, međutim da ti prizori nisu prava slika Amerike već je u pitanju "grupa ekstremista" i pozvao je masu Trampovih pristalica da se raziđu, navodeći da nije u pitanju "protest, već pobuna."
Bajden je takođe rekao da u ovom trenutku ceo svet gleda šta se događa u SAD i pozvao je predsednika Trampa da "istupi" i pozove svoje pristalice da obustave nasilje.
Protest Trampovih pristalica kod Kapitola
Više republikanskih članova Kongresa pozvalo je Trampa da preduzme nešto da smiri proteste svojih pristalica. Vođa republikanske manjine u Predstavničkom domu Kevin Makarti rekao je da je razgovarao sa predsednikom i rekao mu da se obrati građanima da bi se "ljudi smirili".
Bivši predsednici optužuju Trampa za nasilje
Bivši predsednik Barak Obama rekao je da je upad u zgradu Kongresa podstakao Tramp.
"Današnje nasilje na Kapitolu, koje je podstakao aktuelni predsednik iznošenjem laži o ishodu legalnih izboru, ostaće upamćeno u istoriji kao trenutak velikog beščašća i sramote za našu naciju", naveo je Obama u saopštenju.
Oglasio se i bivši predsednik Džordž Buš mlađi koji je osudio nemire i poručio da je užasnut "bezobzirnim ponašanjem pojedinih političkih lidera od izbora". "Reč je o užasnom i tužnom prizoru. Ovako se izborni rezultati osporavaju u banana državi, a ne u našoj demokratskoj republici", rekao je Buš.
Naglasio je da su nasilni napad na Kapitol izveli "ljudi čije su strasti podstaknute lažima i lažnim napadima".
"Pobuna bi mogla da nanese ozbiljnu štetu našoj naciji i reputaciji", rekao je Buš.
Republikanski senator Mit Romni optužio je odlazećeg predsednika za podsticanje nasilne "pobune" na Kapitolu.
Romni, republikanski predsednički kandidat 2012. godine i česti Trampov kritičar, rekao je da je upad u zgradu Kongresa rezultat "povređenog ponosa sebičnog čoveka i besa njegovih pristalica koje je namerno obmanjivao protekla dva meseca".
Bivši sekretar odbrane Džim Matis, koji je podneo ostavku zbog neslaganja sa Trampom u pogledu politike u Siriji, optužio je predsednika za nasilje.
Matis je poručio da da je Tramp podstakao nasilje i da je predsednički mandat upotrebio da "uništi poverenje u naše izbore i zatruje poštovanje prema našim sugrađanima".
Reakcije svetskih lidera
Svetski lideri izrazili su šok i nevericu zbog događaja u Vašingtonu.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš poručio je da je "važno da politički lideri utiču na svoje pristalice da se uzdrže od nasilja, kao i da poštuju demokratske procese i vladavinu prava".
Britanski premijer Boris Džonson tvitovao je da su događaji u SAD sramni, da se Amerika zalagala za demokratiju širom sveta i da je sada "ključno" da dođe do mirnog prenosa vlasti.
Nemački šef diplomatije Hajko Mas rekao je da "Tramp i njegove pristalice moraju da konačno prihvate odluku američkih birača i da prestanu da gaze po demokratiji".
"Iz Vašingtona dolaze slike koje liče na Majdan", tvitovao je zamenik ruskog ambasadora pri UN Dmitrij Polijanski, aludirajući na proteste na kojima je oboren ukrajinski predsednik Viktor Janukovič 2014. godine.
"Neki prijatelji me pitaju da li bi trebalo podeliti krekere demonstrantima poput poteza Viktorije Nuland", tvitovao je Polijanski pozivajući se na posetu Ukrajini 2013. godine, tadašnje pomoćnice američkog državnog sekretara koja je demonstrantima nudila hranu.
Demonstracije Trampovih pristalica ispred državnih skupština
Demonstranti koji podržavaju predsednika Trampa okupili su se ispred državnih skupština širom zemlje, od kojih su u najmanje dve države one evakuisane. U Sent Polu u Minesoti, demonstranti su radosno pozdravili vest da su pristalice Donalda Trampa upale u američki Kapitol.
Stotine ljudi, od kojih većina nije nosila maske, okupile su se ispred državnih kapitola u sredu, sa Trampovim zastavama i transparentima "Zaustavite krađu!". U Džordžiji i Oklahomi, neki od demonstranata su nosili oružje.
Prekinut proces potvrde Bajdenove pobede
Potvrda glasova Elektorskog koledža je o jedna od finalnih procedura verifikacije ishoda izbornog procesa u SAD-u koju propisuje američki Ustav.
Trampovi saveznici u Predstavničkom domu i u Senatu planirali su da tokom sednice ulože prigovor na izborne rezultate u više saveznih država, a prvo su prigovorili na ishod u Arizoni.
Bajden je u toj državi pobedio sa više od 10.000 glasova razlike, a sudovi su odbacili osam tužbi kojima se pokušao osporiti rezultat.
Lider republikanske većine u Senatu odbacio je pokušaje Trampovih saveznika u Kongresu da dovedu u pitanje izborni rezultat.
Demonstranti u zgradi Kongresa (Foto: AP/Manuel Balce Ceneta)
“Ako se ovi izbori ponište samo zbog optužbi gubitničke strane, našoj demokratiji će biti zadat smrtonosni udarac. Birači, sudovi I države su izneli svoj stav. Ako ih nadgalasamo, to će naneti naneti nepopravljivu štetu našoj republici”, poručio je Mič Mekonel.
Lider demokrata u Senatu Čak Šumer nazvao je prigovore na izborni rezultat “pokušajem puča”.
“Kongres ne odlučuje o ishodu izbora, već narod”, naglasio je Šumer.
Gotovo je sigurno da će napori da se ishod izbora preokrene u Trampovu korist biti neuspešni, s obzirom na to da se dvostranačka većina u Kongresu priprema da prihvati rezultate novembarskog glasanja. Bajden, koji je osvojio 306 elektorskih glasova naprema Trampovih 232, biće inaugurisan 20. januara, prenosi AP.
Ne propustite: Protesti u Vašingtonu: "Tramp je i dalje naš predsednik"Uprkos tome, Tramp je u obraćanju pristalicama u sredu rekao da "nikada neće priznati poraz" i pozvao okupljenje da krenu ka zgradi Kongresa.
"Nikada nećemo odustati", poručio je Tramp.
Policija je članovima Kongresa preporučila da na zasedanje dođu ranije, zbog protesta u prestonici Vašingtonu. Pre nego što je prekinuta, sednicom je predsedavao potpredsednik SAD Majk Pens, koji je pod pritiskom Trampa i njegovih pristalica da pokuša da preokrene izborni rezultat.
"Uradi to Majk. Vreme je za veliki hrabrost", tvitovao je Tramp u sredu, dok je u obraćanju pristalicama poručio:
"Majk Pens, nadam se da ćeš da se boriš za dobrobit našeg Ustava i zemlje. A ako nećeš, biću veoma razočaran u tebe".
Međutim, Pens je u saopštenju naveo da deli "zabrinutost u pogledu integriteta izbora", ali da nije tačno da on ima mogućnost da jednostrano prihvata ili odbacuje elektorske glasove. Prema američkom Ustavu, Pens nema ovlašćenje da poništava izborni rezultat.
"Zakletva da ću podržati i braniti Ustav sprečava me da preuzimam jednostrano ovlašćenje da odlučujem koji bi elektorski glasovi trebalo da budu prebrojani, a koji ne", naveo je odlazeći potpredsednik u saopštenju.
Ne propustite: Kako Kongres broji elektorske glasoveUprkos Trampovim tvrdnjama o izbornoj krađi, izborni zvaničnici i njegov bivši sekretar za pravosuđe naveli su da nije bilo problema u obimu koji bi promenio ishod. Sve savezne države potvrdile su rezultate glasanja, kao fer i tačne.
Pensova uloga na zasedanju je uglavnom ceremonijalna - da otvori zapečaćene koverte iz država koje se unose u kutijama od mahagonija i da naglas pročita rezultate.
Međutim, više od 12 republikanskih senatora koje predvode Džoš Holi iz Mizurija i Ted Kruz iz Teksasa, planira da uloži prigovor na brojanje elektorskih glasova iz pojedinačnih država u kojima je Bajden pobedio.
Senator iz Oregona Džef Merkli na Tviteru je objavio fotografije kovčežića sa elektorskim glasovima, navodeći da bi glasovi možda bili spaljeni da prisebno osoblje nije iznelo kutije iz sale.
Prema pravilima, svaki prigovor na izborni rezultat mora da pismenim putem podnesu po jedan član Predstavničkog doma i Senata. O svakom prigovoru se zatim vodi dvosatna debata u oba doma Kongresa.
Demokrate imaju većinu u Predstavničkom domu, dok je Senat koji kontrolišu republikanci podeljen u pogledu potvrde Bajdenove pobede. Očekuje se da dvostranačka većina u oba doma Kongresa snažno odbaci prigovore na izborne rezultate.