Otkako je pandemija Kovida 19 postala javna zdravstvena kriza, ona ima uticaja na izbore širom sveta na nekoliko različitih načina. Ne samo da je koronavirus izazvao odlaganje izbora u gotovo 70 zemalja i teritorija do danas, već je značajno oborio broj onih koji izlaze na izbore u mnogim zemljama koje su odlučile da ih održe, kaže se između ostalog u analizi Međunardne fondacije za izborne sisteme (IFES) posvećenoj uticaju koronavirusa na izborne procese u svetu.
Tako na primer, nastavlja se, u Franuskoj je na prvom krugu lokalnih izbora 15. marta zabeležen najmanji odziv u istoriji od 45 odsto, uprkos svim preventivnim merama koje je preduzela francuska vlada.
Izlaznost na drugi krug izbora 28. juna bila je još i manja - 40 odsto, iako je u Francuskoj broj zaraženih na dnevnom nivou tada opadao.
Na parlamentarnim izborima u Maliju i Iranu, kao i na preliminarnim izborima u nekoliko država u SAD i lokalnim u Australiji, gde je glasanje obavezno, takođe je zabeležena veća apstinencija nego što je to uobičajeno, navodi se.
"Iako je izvesno da to nije jedini razlog, strah od inficiranja na biračkom mestu može doprineti niskom odzivu na izbore", ocenjuju autori studije.
Ne propustite: Bojana Novaković: Važno da svet sazna šta se dešava u SrbijiRazumevanje straha birača i anketiranih radnika od odlaska na birališta usred krize sa Kovidom 19 od presudnog je značaja za pomoć telima za upravljanje izborima u rešavanju ovih pitanja, ne samo kroz prilagođavanje izborne procedure, već i kroz bolju komunikaciju sa javnošću po pitanju onoga šta je urađeno kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi.
Sa istraživanjima na ovu temu koja su sprovedena u tri zemlje na tri različita kontinenta, Međunarodna fondacija za izborni sistem (IFES) ima preliminarne uvide o glavnim problemima birača, kaže se u tekstu.
IFES je, naime, sproveo istraživanja pred izbore u Srbiji, Dominikanskoj Republici i Nigeriji tokom juna.
Rezultat istraživanja koje je u tri zemlje sproveo IFES po pitanju nivoa zabrinutosti među biračima zbog koronavirusa (Grafika: IFES)
Istraživanje je obuhvatilo sveukupnu zabrinutost ispitanika o uticaju Kovida 19 i konkretnije o zabrinutosti na dan izbora.
Istraživači ističu da su tokom sprovođenja ankete, Nigerija i Dominikanska republika beležile da se njihov broj dnevnih slučajeva povećava, dok je u Srbiji broj slučajeva padao.
"Ovi različiti obrasci možda su doprineli razlikama u stepenu zabrinutosti zbog uticaja Kovida 19 na zdravlje ispitanika i njihovih porodica. Na skali od nula do 10, pri čemu je 10 izuzetno zabrinuto, građani Srbije su prosečno iznosili ocenu 5,32, dok su Dominikanci davali ocenu 8,53, a Nigerijci 8,67", kaže se u studiji.
Ne propustite: NVO: U Srbiji politička kriza i urušavanje, EU da insistira na osnovnim vrednostimaIstraživači ističu i podatak da su u sve tri držve žene prijavile da su više zabrinute zbog Kovida 19 od muškaraca, što ukazuje da bi negativni efekat virusa na odaziv birača mogao biti jači među ženama koja izlaze na glasanje.
U sve tri zemlje, dva glavna pitanja za ispitanike bila su u vezi sa skupovima. Tačnije, glasači su smatrali da su ljudi preblizu jedni drugima dok čekaju u redovima, te da je dozvoljeno prisustvo previše ljudi na biračkom mestu istovremeno bila najveća pretnja bezbednosti birača.
Rezultati istraživanja koja je u Srbiji sproveo IFES po pitanju toga od čega birači najviše zaziru tokom epidemije koronavirusa. (Grafika: IFES)
Ispitanici su ove probleme ocenili kao više pretećim od, na primer, nedostatka maski, nedostatka dezinficijensa, anketiranih radnika koji ne nose ličnu zaštitnu opremu ili opšte nečistoće na biračkom mestu.
IFES navodi da je obezbeđivanje fizičke udaljenosti tokom čekanja u redu i samog glasanja na biračkim mestima, očekivano, bila jedna od dve glavne prioritetne mere koje će birački odbori preuzimati, sudeći po stavovima anketiranih u sve tru države.
Druga mera koju su ispitanici preferirali bilo je obezbeđivanje maski svim glasačima na biračkom mestu.
Ne propustite: Analitičari: Na proteste ubačeni huligani, traži se odgovornost policijeAutori dalje zaključuju da bi organizatori izbora trebalo da, iako to nije jednostavno, omoguće veću bezbednost učesnika procesa glasanja.
Kaže se da uputstva koja izdaju organizatori izbora da se drži veća udaljenost tokom čekanja u redovima i glasanja jesu korisna, ali da nisu dovoljna kako bi minimalizovala strahove birača. Primećuje se i da su sprovedeni izbori pokazali da je poštovanje smernica "daleko od idealnog", a da bi situacija mogla da se poboljša rigoroznijom kontrolom poštovanja propsnih mera zaštite.
Međutim, čak i ako organizatori izbora primene sve važne preventivne mere, ne može se čekati da ih birači vide tek na dan glasanja, jer će do tada uticaj na izlaznost već biti izvršen, poručuje se u analizi. Umesto toga se mora raditi dosledno na umanjenju straha kod birača kroz objašnjenja šta je sve urađeno da bi se njihova bezbednost povećala, zaključuje IFES u studiji.
"Kovid 19 je odneo živote više od pola miliona ljudi širom sveta. To je ozbiljna pretnja, a strahovi birača nisu neutemeljeni. U isto vreme, svrha održavanja izbora je da se čuju glasovi birača. Ako glasači ne mogu učestvovati na njima, legitimnost rezultata može biti ugrožena. Stoga je od krucijalne važnosti da organizatori izbora stvore sigurno okruženje koje minimalizuje bilo koji rizik po javno zdravlje i da ozbiljno rešavaju probleme birača, posebno onih rizičnih grupa", zaključuje se u studiji.