Evropa: Nezadovoljstvo zbog pooštravanja antipandemijskih mera

Pariska ulica Mufetar nakon proglašavanja oštrijih mera borbe protiv pandemije koronavirusa (REUTERS/Christian Hartmann/File Photo)

Najave o pooštravanju mera sprečavanja pandemije koronavirusa izazvao je talas otpora desno profilisanih političkih opcija širom Evrope.

Ujedinjeno Kraljevstvo, država koja u Evropi ima zvanično najveći broj preminulih od posledica koronavirusa, na dnevnom nivou registruje 20.000 novobolelih. Stručnjaci upozoravaju da bi mogle biti premašene dosadašnje zvanične procene po kojima bi u toj zemlji od Kovida 19 moglo umreti 80.000 ljudi.

Boris Džonson, premijer Ujedinjenog Kraljevstva odgovarajući na kritike da je drugo pooštravanje mera tokom pandemije koronavirusa nepotrebno ili zakasnelo, poručio je da je potrebno sprečiti, kako je ukazao, zdravstvenu i moralnu katastrofu.

"Borimo se protiv zaraze ... Kada se ismene brojke – naravno promenićemo kurs” rekao je Džonson u britanskom parlamentu govoreći o striktnijim merama koje bi na snagu trebalo da stupe u ponedeljak.

Te tvrdnje izazvale su reakciju Najdžela Faraža, osnivača Bregzit partije, koji je rekao da je time Džonson prestravio Britance.

Najznačajnije pitanje je užasan odgovor aktuelne vlasti na pandemiju koronavirusa”, ukazali su Faraž i Ričard Tajs, aktuelni predsednik Bregzit partije, u zajedničkom tekstu napisanom sa Dejli telegraf.

Umesto uvođenja mera blokade – Faraž je predložio primenu mera na najougroženije, rekavši da građani ne treba da ispaštaju zato što pokušavaju da žive normalno, navevši kao primer božićna porodična okupljanja.

Francuska, Nemačka, Italija, Britanija, Holandija i druge države najavile su uvođenje mera blokade ili druge vrste pooštrovanja antipandemijskih propisa u trenucima širenja zaraze.

Teodros Gebrejesus, šef Svetske zdravstvene organizacije, istakao je da je vreme da svetski lideri reaguju.

Ključni je trenutak za akciju. Da se zajednički deluje zarad većeg dobra. Nemojte propustiti ovu priliku – još nije prekasno”, poručio je Gebrejesus.

Čelnik Svetske zdravstvene organizacije govorio je na brifingu za medije iz samoizolacije pošto je na društvenoj mreži Tviter najavio da je bio u kontaktu sa osobom koja je obolela od Kovida 19.

Vlasnici radnji u Francuskoj negodovali su zbog odluke o prekidanju poslovanja, u trenutku kada je supermarketima omogućeno da prodaju robu koja se ne smatra esencijalnom, poput obuće, odeće, kozmetike i cveća – jer istovremeno prodaju i hranu koja spada u robu označena kao preko potrebna.

Bruno Mari, francuski ministar finansija, izjavio je da će se tamošnjim supermarketima biti uvedena identična ograničenja na prodaju robe – ali vlasnicima prodavnica onemogućeno je da preispituju odluku odluku o uvođenju mera blokade koja će biti na snazi najmanje do 1. decembra.

Angela Merkel, nemačka kancelarka, objavila je da u toj zemlji neće biti velikih novogodišnjih zabava ali bi porodice, kako je rekla, trebalo da budu u mogućnosti da se okupe za Božić.

Tokom zimskih meseci moraćemo da ograničimo kontakte. Svetlost na kraju tunela je prilično udaljena“, rekla je Merkel na konferenciji za medije.

Ne propustite: Drugi talas pandemije širi se Amerikom i Evropom

Madridska policija je u prestonici Španije u nedelju prekinula 81 nezakonitu zabavu, 18 okupljanja organizovanih kao “botelone” (događaji organizovani kao socijalizacija uz ispijanje alkohola) i 10 barova koji nisu poštovali ograničenja propisana zbog pandemije.

Širom Italije organizovani su protesti zbog pooštravanja mera – okupljanja su prerasla u nasilje u gradovima Milanu i Torinu. Italijanski premijer Đuzepe Konte najavio je da će mere biti pooštrene – rekavši dase država i dalje uvođenja drastičnijih propisa poput blokade.

U Italiji je broj novoobolelih povećan deset puta u poslednjih mesec dana.

Ne propustite: Italija pod novim restrikcijama zbog naglog porasta broja obolelih

Prema podacima Univerziteta Džons Hopkins ukupan broj obolelih od Kovida 19 u svetu približava se brojci od 47 miliona. Od posledica tog oboljena respiratornih organa preminulo je više od 1.200.000 ljudi.