Predsednik Nadzornog odbora EPS-a Branko Kovačević potvrdio je da je unutrašnja kontrola tog preduzeća otkrila da postoji opravdana sumnja u korupcionašku aferu u kojoj je EPS oštećen za desetak miliona evra, zbog čega je smenjeno ili premešteno petnaestak ljudi.
"Nameštali su cenu (na tenderima), prosto to nije bila ona cena koja je bila odobrena. Promeni li neko drugu ili treću decimalu, a u EPS-u je sve veliko i decimale se pretvaraju u milijarde, to je takav posao. Energija je jedna od najprofitablnijih oblasti, promenite malo, javite konkurenciji koliko da spusti cenu i onda idete na tender gde je glavni kriterijum najniža cena", objasnio je Kovačević novinarima u PKS.
Kovačević je dodao i da je uveren da ovakva situacija nema veze sa EPS-om, već sa konkretnim pojedincima koje treba sankcionisati.
" Nadzorni odbor još nema zvanične informacije o svemu tome, unutrašnja kontrola je došla do nekih podataka i da na osnovu njih postoji opravdana sumnja da se radi o nameštanju, što već ulazi u neku vrstu korupcionaške afere," objasnio je Kovačević.
On je rekao da je slučaj prijavljen i da se time sada bave državni organi.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da EPS nikada nije imao bolju likvidnost, a da će imati poptunu informaciju o navodnoj pljački struje. Premijer je rekao i da je dobio "hrpu papira" o situaciji u EPS-u, ali da još nije stigao ni da ih pogleda, jer se bavi državnim budžetom.
"EPS duguje više od milijardu evra. Kako Fiskalni savet to poetično opisuje, EPS bi mogao da „potopi“ budžet. RTB Bor mora da vraća inostrani kredit i pošto strance više poštujemo nego sebe, novac je našao tako što ne plaća struju. Viškovi radnika kako u državnom delu privrede tako i u administraciji rešavaju se gotovo isključivo odlascima u penziju. Takvo 'čišćenje' će potrajati," naveo je u svojoj kolumni Ivan Radak za list Danas.
Prema podacima iz januara ove godine, EPS-u za neplaćenu struju duguju 10,6 milijardi dinara i to deset najvećih preduzeća koja su u vlasništvu države i lokalnih samouprava.
Najveći dug ima Železara Smederevo koja EPS-u treba da plati oko 2,9 milijarde, zatim Železnice Srbije koje duguju 2,6 milijardi i Grupa Rudnici bakra Bor čiji je dug 1,2 milijarde dinara.
Pre dva meseca, Energetska zajednica (EZ) je zatražila da Elektromreža Srbije ispravi nepravilnosti u vezi sa prekograničnim tokom struje i da se ponovo razmotri da li je potrebno da cene struje u Srbiji budu regulisane. U izveštaju EZ upozorava se i da je EPS trebao da bude transformisan u akcionarsko društvo do 1. jula 2016, ali da je taj rok probijen.
Na pitanje koji su mogući razlozi za kašnjenje sa transformacijom EPS-a, Vladimir Gligorov, ekonomista i ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da "postoje interesi same kompanije, ljudi koji rade u njoj, a i vlasti".
"Tu su prihodi budžeta, mogućnosti političkog uticanja preko cene struje, a i zapošljavanje partijskih kadrova. Od svega toga bi bilo potrebno odreći se,"navodi Gligorov u izjavi za Glas Amerike.
Najava bivšeg generalnog direktora Aleksandra Obradovića da će prepoloviti broj direktora u EPS-u sa 600 na 300 nije se ostvarila, jer je umesto toga otpušteno samo 18 čelnika ove glomazne kompanije.
Prema procenama Fiskalnog saveta, u EPS-u u ovom trenutku viškovi ukupnog broja radnika iznose između pet do 10.000 hiljada.
S obzirom da je ruski Lukoil kupio Naftnu Industriju Srbije (NIS) i da Rusija pokušava da ojača svoj uticaj u Srbiji, ali i regionu, neki analitičari ne bi bili iznenađeni da Srbija produbi svoju energetsku zavisnost od Federacije i u pravom političkom trenutku proda EPS.
"Rusija je odavno izrazila interes da preuzme EPS. Reč je svakako o kombinaciji političkog i ekonomskog interesa, kao u slučaju NIS-a. Ne sumnjam da je to poznato srpskoj vladi, opet kao u slucaju NIS-a. Sada, ili bar za sada, vlada nema politički interes da prodaje EPS Rusiji, kao što je bio slucaj sa NIS-om," kaže je Gligorov.