Korupcija srušila Srbiju u izveštaju Fridom hausa

Stanje u oblasti borbe protiv korupcije, izbornog procesa, problem zarobljene države i medijska situacija bili su ključni parametri na osnovu kojih je Fridom haus u ovogodišnjem izveštaju oborio Srbiju za jednu stepenicu i iz grupe delimično slobodnih država spustio u grupu zemalja sa hibridnim režimom, u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.

Kako objašnjava Miloš Damnjanović, autor izveštaja za Srbiju u 2019-toj godini, Srbija već niz godina unazad malo po malo pada i gubi napredak koji je ostvarila u prošlosti.

“Svake godine ta ocena stanja demokratije u Srbiji opada po malo i taj pad je osetan po različitim parametrima koje pratimo - integritet izbornog procesa, ili tok izbornog procesa, stanje slobode medija, to ukupno stanje demokratičnosti u državi. Prosto postoji jedno kontinuirano nazadovanje”, kaže za Glas Amerike Damnjanović.

Damjanović korupcija

Ovogodišnjem padu Srbije najviše je doprinela korupcija, to jest sve lošije stanje u toj oblasti:

“Mi pratimo zadnjih osam godina jednu zamenu da je korupcija bila tema broj jedan, tema na kojoj je Vučić došao na vlast, na kojoj SNS došla na vlast, do toga da ta tema polako sve više i više bledi. Pošto svake godine imamo novu vladu, ili svake druge godine, pa imamo i redovne ekspozee, tačno možemo pratiti, recimo da u programima i ekspozeima vlada to prelazi sa prve na desetu tačku o kojoj se govori. Pa se polako i to gubi”, objašnjava Damnjanović i dodaje:

“Ove godine smo recimo snizili kategoriju korupcije. Prosto smo ocenili posle afera kao što je bio Krušik, načina na koji je vlast reagovala na tu celu aferu, ali i niza drugih koruptivnih afera tokom godina, da je vreme da se bodovanje u toj kategoriji smanji. I to smanjivanje tog boda je dovelo do ukupnog pada, tog skora demokratije i to nas je prabacilo iz jedne kategorije u drugu”, kaže sagovornik Glasa Amerike.

Proteklih godina, Srbija je redovno gubila poene na medijskoj situaciju, a Miloš Damnjanović ističe da njega najviše iznenađuje situacija u oblasti izbornog procesa:

“Srbija ima istoriju pokradenih izbora tokom devedestih godina. I kada su prvi put pre nekoliko godina krenule neke naznake da se na izborima možda malo kraducka, ili dešava nešto što ne bi smelo da se dešava, meni je stvarno bilo neverovatno da će se posle takve istorije neko upustiti u diranje tako nečega. Što toliko jasno asocira na neko nedemokratsko vreme devedestih”.

Država u rukama jedne partije

Analitičar Fridom hausa ukazuje i problem zarobljene države, problem koji je postojao i ranije, ali je bio prikriven zbog političkog i partijskog pluralizma koji je postojao pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast:

Miloš Damnjanović, novinar i autor izveštaja za Srbiju, Foto: Courtesy Photo

“Mi imamo zarobljenu državu, imamo jednu vrlo jaku vladajuću partiju koja je stvorila vrlo jaku i organizovanu mašineriju na svim nivoima vlasti. Uspela je da razori opoziciju, da je atomizuje i da nema više neku organizovanu, smislenu opoziciju. To ide dotle da opoziciji fale ljudi koji će učestvovati na lokalnim izborima sa njihove strane. To je jedan vrlo organizovan partijski aparat, koji kontroliše celu državu, od vrha do najniže pozicije. To jeste jedna zarobljena država i to se polako širi i na ekonomiju i u sve pore državne administracije.”

Po rečima Damnjanovića javnost u Srbiji je duboko podeljena na one koji su za SNS i one koji su protiv, i to su, kako kaže, dve strane u rovovima između kojih više ne postoji sposobnost diskusije. Mediji na jednoj ili na drugoj strani hrane to stanje ušančenosti u rovove, naglašava naš sagovornik i dodaje da dominacija medija sa jedne strane uspeva da stvori sliku koju jedan deo javnosti doživljava kao realnost.

Evropi odgovara vlast u Srbiji

Sa druge strane, međunarodna zajednica nema problem da napravi razliku između reči i dela vladajuće stanke u Srbiji:

“Ja mislim da međunarodnoj zajednici vrlo jasno kakvo je stanje sloboda i stanje demokratije u Srbiji. Mislim da je međunarodnoj zajednici Srbija vrlo nisko spisku prioriteta i da zbog toga postoje neki vrlo ograničeni ciljevi. Postoji vladajuća stranka, postoji neka fragmentirana opozicija, ta opozicija ne nudi neku jasnu sliku. Vlast nudi jasnog partnera za saradnju, drži konstantno mamac moguće saradnje oko Kosova koji se očekuje od nje”, ističe Damnjanović i nastavlja:

“Mislim da u principu Evropsku uniju ne interesuje preterano integracija ovog regiona u EU. Evropska unija pre svega interesuje stabilnost, i ova vlast nudi stabilnost. Nudi sebe kao partnera u stabilnosti, tako da je međunarodna zajednica, po mom iskrenom mišljenju vrlo spremna da zažmuri na neke stvari, na mnoge stvari. Da eventualno kada se nekada pretera sa nekim autoritarnim ponašanjem ovde u Srbiji nešto odreaguje, ali da prosto pokušava da što više žmuri i drži pod nekom kontrolom, da ima neki uticaj.”

Damjanović međunarodna zajednica

Na konstataciju da je veliki deo javnosti u Srbiji uveren u to da bi ocene o stanju demokratije bile bolje kada bi Beograd ispunio ono što se od njega traži i priznao Kosovo, Damnjanović odgovara da je situacija upravo obrnuta:

“Ova vlast sve vreme signalizira spremnost da sarađuje oko Kosova. Sa druge strane pokušava grčevito, kao i Priština, da zapravo održi neki status kvo, i u toj igri međunarodna zajednica i dalje kalkuliše da je ova vlast najbolji mogući partner da, na kraju krajeva ipak isporuči nešto što oni žele. A ova vlast kalkuliše da će moći da odugovlači ceo proces, tako da ja u tome svemu ne vidim neki razlog zašto bi međunarodna zajednica dodatno pritiskala Srbiju. Ona zapravo gleda kroz prste ovoj vlasti mnoge stvari, baš zato što se od nje nada saradnji oko Kosova i drugih tema.”

Na kraju, na pitanje da li je ovakvo stanje jedina realnost, da li situacija uprkos svemu može da se promeni, Damnjanović ostavlja prostor za moguće promene:

“Za Srbiju ima nade. Ovo su sve neka tranziciona stanja. Srbija može da tone dalje u neku autoritarnu vrstu vladavine, a može da napravi neki nagli obrt ka nekom većem stepenu demokratije. Imamo dosta dobar primer Rumunije u susedstvu, gde je prosto delovalo kao da imamo jednu vlast koja dosta jako drži stvari pod svojom kontrolom, drži pravosuđe za gušu, i davi ga. Odjednom se ta situacija preokrenula…. U tom smislu, i u Srbiji postoji taj potencijal, ali samo je pitanje da li će se taj potencijal probuditi, da li ćemo se boriti za to, za demokratiju, za to kako se upravlja ovom zemljom, znači kakvu vlast imamo. Ili ćemo nastaviti da se isključujemo iz svih procesa, da emigriramo iz zemlje,” kaže na kraju razgovora za Glas Amerike Miloš Damnjanović, autor izveštaja Fridom hausa za Srbiju.