Na košarkaškom terenu Dejan Milojević je bio beskomprimisni borac, čovek koji je uvek vodio primerom, a van parketa oličenje vedrog duha i osoba velikog srca. To srce prestalo je da kuca 17. januara ostavivši veliku prazninu u svetu evropske i američke košarke, a njegovi prijatelji i nekadašnji saigrači Frederik Haus i Vontigo Kamings u razgovoru za Glas Amerike prisetili su se zašto je bio specifičan igrač i govorili o tome šta je ostavio u amanet sportu koji je najviše voleo.
“Navijači u Srbiji, svi mi, izgubili smo veoma velikog gospodina, brata, prijatelja, oca. Bio je sjajan, sjajan košarkaš i trener, ali i prijatelj. Znam da su svi tužni, ali treba da budemo srećni što on više ne mora da živi u bolu. I duhom će uvek biti sa nama. I, znaš, on se verovatno sada smeje i razmišlja vidite šta rade ovi sad. Uvek mi je pričao o Partizanu, kako je to sve… Volim Partizan, uživao sam tamo, što sam imao priliku da igram protiv Crvene zvezde i ostalih timova. Njegovo nasleđe će nastaviti da živi. Ali tužno je zbog njegove dece - neće imati priliku da odvede ćerku do oltara kada se bude udavala, neće biti na venčanju svog sina”, rekao je Haus za Glas Amerike.
Your browser doesn’t support HTML5
Haus i Kamings o Milojeviću: Deki je bio čovek koji bi ti dao sve
Haus je igrao za Partizan od 2002. do 2004, a Milojević je u tom periodu bio član podgoričke Budućnosti. Saigrači su postali u sezoni 2007/08, kada su zaigrali za špansku Pamesu iz Valensije.
Za razliku od Hausa, Vontigo Kamings je sa Milojevićem igrao u Partizanu u sezoni 2005/06, kada su osvojili poslednju titulu zajedničke države - Srbije i Crne Gore.
"Sećam se kada sam prvi put došao u Partizan, dočekao me je raširenih ruku. Prvo što mi je rekao je bilo 'znaš - ovde su stvari malo drugačije, ali dok god radiš naporno, sve će biti u redu. Vodio je primerom, bio je naš kapiten. Uvek je vredno radio i igrao dobro", kaže Kamings za Glas Amerke.
Vontigo Kamings (u sredini) u dresu Partizana, na utakmici sa vršačkim Hemofarmom 2006. (Foto: Reuters/Damir Šagolj)
Kamings je naveo da Milojević nije bio neko ko je mnogo pričao, ali da kada je to radio - "svi su ga slušali".
“Ne mogu da izdvojim baš jednu utakmicu. Sećam se da je, u suštini, u svim mečevima Dejan bio taj koji je nosio ekipu, bio je naš vođa. Te sezone kad smo igrali zajedno, proglašen je za najkorisnijeg igrača lige. Stvarno je uvek bio dobar i prema meni i prema drugima u ekipi. Uvek je vodio računa da svi učestvuju u igri i da vredno rade. Mi smo ga sledili", opisuje nekadašnji igrač Golden Stejta i Filadelfije.
Fred Haus opisuje Milojevića kao velikog takmičara kojeg je prvi put upoznao kada su bili na suprotnim stranama.
“Kada sam bio u Partizanu, on je igrao za Budućnost, Džile (Aleksandar Džikić, tadašnji pomoćni trener Partizana, prim. nov) mi je rekao da mu je on bio kum na venčanju. Rekao sam mu da će biti na mom venčanju, jer ćemo ga pobediti i pobedili smo. Rekao sam mu jednom - možda ćemo nekad igrati zajedno, odgovorio mi je - to mi se sviđa, Fredi. Ja sam mu rekao da se zovem Fred, a on je rekao, ali svi te zovu Fredi".
Hausu i Milojeviću želja se ispunila 2007, kada su obojica zaigrali u Pamesi. Milojević je u Valensiju stigao godinu ranije.
"To je bilo fantastično iskustvo. Voleo bih da smo igrali još godinu dana. Van terena, on je jednostavno bio brižan čovek. U Valensiji smo zajedno išli na fudbalske utakmice… Sećam se da je na sve timske događaje vodio i sina, uvek su izgledali identično, imali su cipele i neke majice sa dugim rukavima, farmerke sa tregerima, kao farmeri su izgledali. Razmišljao sam, kako bi bilo lepo da ja imam sina sa kojim bi tako jednog dana. A kada sam dobio sina, Deki bi me zvao i pitao da li ga oblačim kao sebe… Nedostajaće mi, on je čovek koji bi vam dao sve, uvek nasmejan. Stvarno će mi nedostajati”.
Fred Haus i Dejan Milojević na visinskim pripremama Valensije u Italiji (Foto: Facebook/Frederick House)
Vontigo Kamings smatra da je Milojević kao igrač imao izraziti košarkaški koeficijent inteligencije, kao i da je ostavio značajan trenerski pečat u NBA ligi, jer je u velikoj meri uticao na razvoj najboljeg centra na svetu - Nikole Jokića.
“Ono što sam voleo kod njega - pogotovo jer sam Amerikanac i mnogi igrači odavde su atlete - ali Dejan nije bio atleta, bio je veoma pametan, njegov košarkaški koeficijent inteligencije je bio ogroman. I ono što sam najviše voleo kod njega, a ljudi to ne razumeju - Nikola Jokić, rad nogu mislim da je naučio od Dejana Milojevića. On je imao fenomenalan rad nogu. Nije skakao tako visoko, ali je mogao da pogodi bilo koji šut zbog besprekornog rada nogu”.
Kamings kaže i da je, kada je čuo vest o Milojevićevoj smrti, odlučio da opet pogleda snimke nekih utakmica, na kojima su zajedno igrali za Partizan, među njima je bila i finalna serija plej-ofa lige SCG protiv Crvene zvezde 2006.
“Sećam se da smo poslednji meč finalne serije igrali bez navijača, pre toga je bila velika frka u drugoj utakmici. Pobedili smo Zvezdu sa 3:0. Bilo mi je drugačije, jer sam prvi put u karijeri igrao bez navijača. Ali kada sam gledao saigrače i Dejana, njima je to bilo uobičajeno. I bez navijača, imali su energiju i igru, to je bilo veliko iskustvo za mene, naučio sam da možete da igrate i bez podrške sa tribina”.
Dodao je da je vreme koje je proveo sa Milojevićem u Partizanu "deo života koji nikada neće zaboraviti".
"Dejan je igrao veliku ulogu u mojoj košarkaškoj karijeri i bilo je tako tužno čuti da je preminuo i na način na koji se to desilo, tako mlad… Moje molitve su sa njegovom porodicom i navijačima Partizana, jer znam koliko će im nedostajati".
Fred Haus i Dejan Milojević u Beogradu (Foto: Facebook/Frederick House)
Posle 15-godišnje igračke karijere, Milojević je odlučio da se posveti trenerskom pozivu i dobio je posao 2012. u ekipi Mege. Upravo u tom klubu radio je sa Nikolom Jokićem, kao i sa drugim igračima koji su kasnije završili u NBA ligi poput Bobija Marjanovića, Vasilija Micića, Ivice Zubca, Vlatka Čančara, Goge Bitadzea i Timotija Luvavua.
“Nisam bio iznenađen, znao sam da će biti dobar trener. Ali nisam mislio da će biti ovakav kakav je sada. Uvek je bio čovek koji je predlagao stvari i treneri su ga voleli. Imao je posebnu vezu sa Duletom (Vujoševićem, tadašnjim trenerom Partizana, prim. nov). Igrao sam za njega, nisam ga razumeo, ali dao sam sve od sebe. Ispalo je dobro, možda bi više naučio da sam posle treninga sedeo i posmatrao. A Dejan je upravo to radio, 'kupio' je stvari od trenera, postavljao pitanja - šta ti se sviđa, šta ti se ne sviđa, šta treba da radim, kako da igram”, priseća sa Haus.
Haus ističe da je smrću Dejana Milojevića ostao i bez svog košarkaškog "polubrata iz Srbije", pošto je prethodno izgubio svog hip-hop polubrata Dalibora Andonova Grua, koji poginuo 2019.
“Znate, on i Gru su su bili moja braća iz daleka. Nisu me gledali kao Amerikanca ili košarkaša, već kao ljudsko biće. Govorili su mi da žele da se adaptiram na kulturu, da me nauče jezik. Vodili su me na ćevape, palačinke, kupus... 'Znamo da ne voliš rakiju, jer ti miriše kao benzin', govorili su mi. Oni su bili moji momci. Kao kada bi vi sada došli u Ameriku i imali onu jednu osobu koja vam pomaže oko svega, ako vam se dešava nešto u domovini, ta osoba je tu da vodi računa o vama, da vas zagrli ili podigne kada padnete. On još tu, tu je”.