Na Kosovu ne postoji politička volja da se odustane od mešanja u rad pravosuđa, navodi se u godišnjem izveštaju međunarodne organizacije Transparensi internešnal o indeksu percepcije korupcije za 2023. godinu.
Kosovski demokratski institut (KDI), koji je partnerska organizacija Transparensi internešnala, objavio je da je Kosovo sa 41 poenom u sličnoj situaciji u odnosu na 2022. godinu.
Međutim na rang listi zabeležen je rast za jedno mesto, tako da je Kosovo na 83. mestu od 180 vrednovanih zemalja sveta, što je prema rečima Eugena Cakolija iz Kosovskog demokratskog instituta rezultat lošijih rezultata zemalja u regionu i upšte u Evropi i sve veće pojave autoritativnih zemalja
“To je dovelo i da pojedine članice Evropske unije budu ispod nivoa. Sada Kosovo deli 83. mesto sa zemljom kakva je Burkina Faso, Vijetnamom i Južnom Afrikom, zemljama koje nemaju baš dobro uspostavljene demokratije, dakle ima mnogo toga što treba popraviti. Što se tiče regiona, Kosovo je treće, posle Crne Gore koja prednjaci kao 63. na listi i Makedonije koja je 76. na listi. Kosovo ostavlja za sobom Albaniju koja je 98. na listi, Srbiju koja je 104. i BiH koja je najlošije rangirana i 108. je na listi”, naveo je Cakoli.
Ne propustite: Transparensi internešnal: Srbija na istorijskom minimumu, Crna Gora se oporavlja od zarobljavanjaCakoli je za Glas Amerike naveo da je Kosovo u odnosu na pre 12 godina kada je postalo deo merenja indeksa percepcije korupcije napredovalo za sedam poena - sa 34 poena u 2012. na 41 poen u 2023.
Iako smatra da ovo nije dovoljno, ističe da postoji pomak pogotovo kada je u pitanju mirno preuzimanje vlasti, "što nije slučaj u drugim zemljama regiona kao i u Evropi".
"Prema ovom izveštaju Kosovo se suočava sa dva glavna problema u javnom sektoru: umešanost vlade u rad pravosudnih organa, što je materijalizovano u nekoliko slučajeva javnim izjavama, kao i smena javnih tužilaca koji su radili na slučajevima protiv korupcije javnih ličnosti, kao što je direktor za energiju Kosova i drugi. Drugo je reforma pravosuđa, što je dobro ocenjena ovim indeksom, ali, odabir Saveta sudija se oteže na kraju od strane Vlade, tako da na kraju svakako Vlada dobija jako loše ocene kada je ova oblast u pitanju”, rekao je Cakoli.
Advokatica Jovana Filipović za Glas Amerike kaže da izjave predstavnika vlasti u vezi sa pravosudnim slučajevima jesu ozbiljan problem u poslednje vreme na Kosovu.
‚‚Mnogi predstavnici vlasti i to oni najvišeg ranga jako često komentarišu određene predmete koji bi trebalo da budu isključivo u domenu tužilaštva i suda, a bez odluke i bez uplitanja bilo kojih drugih organa, koji bi mogli da utiču na eventualnu objektivnost postupajućeg sudije ili tužioca u tom predmetu", navodi ona.
Filipović kaže i da posle takvih izjava može da se stvori "jako loša slika i u medijima koja kasnije može da dovede do toga da svaki sudija koji bi trebalo da donese tu odluku bude poljuljan".
"Naravno do toga ne bi smelo da dođe i sudovi i postupajuće sudije pre svega moraju da budu izuzeti od svih pritisaka, ali kad se stvori jedna takva slika i u medijima i u široj javnosti, opreza radi, donose se neke odluke koje mogu da budu na štetu okrivljenih lica”, navela je Filipović.
Premijer Kosova Aljbin Kurti u više navrata je tokom prošle godine kritikovao rad sudova i tužilaštva istakavši da je kosovsko pravosuđe nedovoljno efikasno i sporo.